Haseki sultanija Hurem, žena retke lepote i slovenskog porekla, danas se smatra jednom od najmoćnijih žena svih vremena, a svakako osmanskog srednjeg veka.
Nije mnogo žena ostavilo dublji trag u istoriji Osmanskog carstva kao na Zapadu, ali one koje jesu imale su ogroman uticaj. Jedna od najmoćnijih svakako je Hurem, haseki sultanija i velika ljubav Sulejmana Veličanstvenog.
Serija "Sulejman Veličanstveni", jedno od najuspešnijih turskih TV ostvarenja svih vremena, ponovo se emituje u Srbiji, po ko zna koji put otkako je premijerno prikazana 2011. godine.
Istorijska drama s primesama sapunice utemeljena je na stvarnom događajima iz osmanske istorije i podseća nas na važne ličnosti iz turskog srednjeg veka, a jedna od glavnih likova je Hurem, koju je odigrala glumica Merjem Uzerli.
I sama Merjem je imala interesantan život, ali ni približno zanimljiv kao njena junakinja Hurem, jedna od najuticajnijih žena svih vremena.
NE PROPUSTITE
Poreklo i detinjstvo sultanije Hurem
Kako se na rođenju zvala i ko je tačno bila Hurem, ni danas nije sasvim i pouzdano poznato. Veruje se da je rođena kao Anastasija ili Aleksandra Lisovska, a pominju se i imena Aleksandre la Rosa i Rokselana.
Najverovatnije je došla na svet oko 1505. godine u Ruteniji, na prostoru današnje Ukrajine, a otac joj je, prema izvorma, bio pravoslavni ukrajinski sveštenik Gavrilo Gabrijel Lisovski.
U to vreme su devojčice stare od šest do 13 godina obično doživljavale sličnu sudbinu – da budu odvedene kao robinje u Osmansko carstvo ili da ih roditelji prodaju. Bogate Osmanlije ili sultan kupovali su ih kako bi služile kao kalfe, družbenice i dvorske dame jer su bile belo roblje, pa nisu radile teške poslove kao robinje tamne boje kože.
Kako je Hurem očarala Sulejamana?
Na dvoru sultana Rokselana se našla nakon što ju je čuveni Ibrahim-paša iz zahvalnosti poklonio svom prijatelju sultanu Sulejmanu I, pa se ona uskoro našla u haremu u kojem se nalazilo oko tri stotine robinja.
Odmah se izdvojila i lepotom i karakterom: bila je crvenokosa, vitka, izuzetno inteligentna i često se šalila i smejala.
Na početku svog života u haremu, učila je turski jezik i Kuran, čitanje, pisanje, ples, sviranje i pevanje, šivenje i pletenje, graciozan hod, erotske veštine... Toliko se izdvajala harizmom da su je nazvali Hurem, što znači "nasmejana".
Nije joj trebalo mnogo vremena da privuče sultanovu pažnju, pa se našla u njegovom krevetu, a pokazalo se da je ona mnogo više od vatrene ljubavnice. S Hurem je Sulejman mogao da razgovara o politici, od nje je dobijao mudre savete, pisali su pesme... Njegova melahnolija i promenljivo raspoloženje bili su blaži kad je ona bila uz njega i uticala je na osmanskog vladara iznenađujuće pozitivno, pa je Sulejman bio oduševljen Ibrahimovim darom.
Toliko je Hurem očarala sultana da je on sve više zanemarivao svoju glavnu ženu Mahidevran, s kojom je imao troje dece.
NE PROPUSTITE
Izgradili su veliku porodicu
Nakon kraćeg vremena njihove veze, Hurem je zatrudnela i 1521. donela na svet sina Mehmeta, što je veliki zaokret u njenom životu. U tadašnjoj Turskoj vladao je zakon da je svakom sultanovom prestolonasledniku dozvoljeno da, kad dobije sultanat, ubije svoju braću po stupanju na presto. Zato je Hurem počela da sterpi za Mehmetov život, svesna da je on ugrožen kada Sulejmanov stariji sin jednog dana postane sultan.
Sa Sulejamanom Veličanstvenim je dobila još i ćerku Mihrimah, koja je bila očeva mezimica, kao i još dvojicu prinčeva – Selima i Bajazita, a potom 1531. i sina Džihangira, koji nije imao prava da konkuriše za tron jer je rođen s grbom.
Kako je njihova porodica rasla, a odnos bio sve čvršći, Sulejman je dolazio gotovo samo kod Hurem od svih svojih žena. I ne samo što je zanemarivao žene, već i svog najboljeg prijatelja Ibrahim-pašu, kog je postavio za velikog vezira Rumelije, odnosno poslao na Balkan.
Naslednika Mustafu poslao je u Manisu, gde ga je postavio za namesnika, pa je tako Mahidevranin sin bio daleko od centra moći, zajedno sa svojom zanemerenom majkom.
NE PROPUSTITE
Velelepna svadba kakvu Osmansko carstvo nije videlo
Potom je Sulejman uradio nešto što se nije desilo za 130 godina osmanlijskog sultanata – organizovao raskošnu svadbu s Hurem 1530.
– Ove nedelje se u gradu desio jedan sasvim izvanredan događaj, koji je daleko nečuven u istoriji sultana – napisao je Engler ser Džordž Jang. – Veliki gospodar Sulejman je jednu robinju iz Rusije, neku Rokselanu, načinio svojom caricom, i beše bogato slavlje.
Prema njegovom opisu, "veselje je prevazišlo sve do sada poznate mere", ulice su bile osvetljene i svugde je bilo mnogo muzike, ljudi su satima uživali u ljuljaškama, na hipodromu je podignuta velika tribina na kojoj su mesta za caricu i njene dame ograđene zlatnom ogradom, upriličen je turnir islamskih i hrišćanskih jahača, nastupi akrobata, mađioničara, procesija divljih zveri...
– Ljudi mnogo govore o svadbi i niko ne može da kaže šta ona u stvari znači – zapisao je Jang.
Toliko je Hurem očarala sultana da je narod verovao da je to uradila bukvalno – uz pomoć magije, nekakvo vračanje, čarobnu nauku, pa su počele da kruže priče da je carica veštica.
– On je tako voli i njoj je toliko odan, da se svi njegovi podanici čude i govore kako je ona njega opčinila. Oni je nazivaju ziadi ili veštica. Zbog toga su ona i njena deca omraženi i u dvoru i u vojsci, ali niko ne sme ništa da kaže protiv nje, jer je on voli. Ja lično sam samo loše čuo o njoj i njenoj deci, dok se za prvorođenog i njegovu majku govori samo dobro – napisao je mletački poslanik Da Zara.
Ni to što je Hurem dizala zadužbine, među kojima i pet džamija, nije joj popravilo ugled u narodu.
Ogromna moć sultanije Hurem
Kako su godine prolazile, tako je Huremin uticaj na sultana rastao. Čak i kad je on zbog svojih vojnih pohoda, a bilo ih je oko trinaest, morao da bude daleko od Carigrada, Sulejman je slao pisma svojoj haseki sultaniji, glavnoj supruzi, a ona mu odgovarala s ljubavlju i obožavanjem.
– Moj gospodaru, delu moje duše, koji si sunce moje zemlje i temelj moje sreće. Kada bi znao kako zbog našeg odvajanja moja duša gori i kako se cepa i kako moja ljubav prema tebi ne poznaje dana ni noći, kao bespomoćna tone u moru čežnja... – napisala mu je u jednom pismu, a on joj je odgovorio:
– Tvojoj ljubavi sinoć sam poslao svoja osećanja. Dozvoli mi da kada te samo posmatram, meni se čini tvoja lepota kao jedan noćni leptir. Moja ljubljena, ti si svetlo, a ja leptir u tvojoj ljubavi. Kao kada bi se u ružinom vrtu lepote htelo uhvatiti ptica srca, tako je i stanje jednog zaljubljenog koji bi se uhvatio u mreži ljubavi.
Nakon što je zbog Ibrahimove pohlepe i verovanja da je iznad sultana Sulejman pogubio svog jedinog i najvećeg prijatelja, Hurem je bila sve što mu je ostalo, kao jedina savetodavka, jedina prijateljica. U međuvremenu su se približili i fizički jer je nakon što je Eski Saraj gotovo potpuno uništen u požaru 1541, Hurem nagovorila Sulejmana da ne obnovi tu palatu, nego da njeno prebivalište podigne blizu njega. Sultan je to prihvatio i na prostoru Topkapija podigao zgrade novog harema.
NE PROPUSTITE
Uskoro je Hurem doživela veliki bol, jer je 1543. preminuo njihov najstariji sin Mehmet, sa samo 21 godina, ostavivši iza sebe dvogodišnju ćerku. Kod haseki sultanije tada se javio stari strah da će Sulejamanov prvenac Mustafa ubiti njene sinove, a u tom trenutku je imala još trojicu. Zato je počela da radi na planu da se reši Mustafe i moguće opasnosti.
Nije pouzdano je li u tome bilo istine, ali je Mustafa je 1553. bio optužen da je pripremao zaveru protiv svog oca. Sulejman je u sve poverovao i naredio da se Mustafa i njegov 11-godišnji sin pogube zbog veleizdaje.
Janjičari su se pobunili potiv toga, a ova pobuna bila je tako preteća po sultana da je Sulejman oduzeo položaj velikog vezira svom zetu Rustem-paši, a potom mu ga vratio nakon što su se posle davanja velike svote novca janjičari umirili. Veruje se da je iza svega, kao i iza smrti Ibrahim-paše, stajala Hurem kao najuticajnija figura, iako nije bilo dokaza.
NE PROPUSTITE
Džihangir, Huremin najmlađi sin, nije mogao da se pomiri sa smrću Mustafe, a umro je u Alepu u 22. godini. Danas je popularna teorija da je on preminuo nakon šoka i tuge što je njihov otac pogubio njegovog polubrata, a prema nekim izvodima je izvršio samoubistvo. Obe teorije su odbačene jer nije poznato da su Mustafa i Džihangir bili toliko bliski, a uglavnom se veruje da je njegova rana smrt pogledica hroničnih bolesti od kojih je patio godinama.
Tako su haseki sultaniji, koja je zbog Sulejmanovog dugogodišnjeg bolovanja i ratovanja strepela da će on umreti svakog trenutka, ostali njena kćerka Mihrimah, živahni pijanica Selim i ambiciozni Bajazit.
Kako je rano preminula, nije doživela da vidi kako se njen sin Bajazit u borbi protiv brata posvađao i sa Sulejamnom i podigao pobunu protiv oca. Ipak, ona nije uspela, pa je Bajazit je sa četvoricom sinova prebegao persijskom caru Tahmaspu, gde je potom izdat, pa ga je sultan pogubio, zajedno sa unucima.
Smrt sultanije Hurem
Hurem je umrla 15. aprila 1558, od nepoznate bolesti, ali se zna da je u poslednjim godinama života bila lošeg zdravlja. Prema izvorima, Sulejman je, kako bi njegova žena imala mir dok je bolovala, naredio da se spale svi muzički instrumenti u palati. Nije napuštao Hureminu postelju do poslednjeg dana, a njegove posvete haseki sultaniji nakon njene smrti svedoče o beskrajnoj ljubavi.
– Kažu da joj je, dan pre nego što je umrla, obećao i zakleo se u dušu njegovog oca Selima da se nikad više neće približiti drugoj ženi – napisao je francuski ambasador Žan de la Vinj u pismu koje je o smrti sultanije poslao jednom kolegi.
On je primetio i da je njena smrt veliki udarac za vlast jer je većina državnika bila "njeno delo", što svedoči o ogromnom uticaju Rokselane.
Kovčeg s njenim telom veziri su odneli do Bajazitove džamije, a veruje se da su ovaj put pratile ogromne mase ljudi koje su izašle da isprate Hurem na večni počinak.
Glavni muftija je u džamiji čitao molitvu, a potom je sultanija sahranjena u mauzoleju ukrašenom pločicama oje prikazuju rajski vrt, verovatno u čast njenoj veseloj prirodi. Huremino mesto večnog počinka nalazi se pored Sulejmanovog, u dvorištu Sulejmanove džamije.
Ulogu savetodavca je nakon Huremine smrti u Sulejamanovom životu preuzela njihova ćerka Mihrimah. Nakon što je ostao bez svoje haseki sultanije, on je poživeo još osam godina, pa umro 1566, na svom poslednjem pohodu na Ugarsku.
BONUS VIDEO
Serija "Sulejman Veličanstveni" opet u Srbiji
NE PROPUSTITE
