Najlepša, a ujedno NAJTRAGIČNIJA ljubavna priča bivše Jugoslavije: Voleli su se 43 godine, JEDAN METAK je prekinuo sve

Neke ljubavne priče su posebne, a ona koju su živeli Branka i Bekim je jedna od tih 

Čuvena legenda srpskog glumišta, glumica Branka Petrić i Bekim Fehmiju živeli su u ljubavnu priču poput onih koje se mogu videti u najlepšim ljubavnim filmovima.

 

Ona je bila nešto posebno i trajala je 43 godine i trajala bi još ko zna koliko da je nije prekinula velika tragedija koju niko nije mogao  ni da zamisli. 

 

Beograd je u bivšoj Jugoslaviji bio grad koji je privlačio mlade različitih vera i nacija. Upravo tu, na beogradskom asfaltu krajem pedesetih godina prošlog veka, na odseku za glumu Beogradskog fakulteta dramskih umetnosti obreli Bekim Fehmiu i Branka Petrić.

 

 

Godinama pre nego što su se zavoleli, putevi su im se višestruko preplitali.

Sretali su se na glumačkoj akademiji, a posebno na časovima plesa, u kojima se Bekim toliko isticao da ga je profesorka Sonja Dojčinović ubeđivala da pređe u baletane.

 

Bekim je često plesao sa Brankom, a profesorka im je često govorila kako su divan par. Ipak, njih dvoje su tada negovali poslovni odnos i tu se priča završavala. 

 

Ipak, sudbina ih je na posletku spojila, a kada je Bekim lepu koleginicu prvi put pitao da budu par, ona ga je odbila rečima:

 

- Suviše si mlad za mene.

 

 

Tada je izgledalo kao da između njih neće ništa. Ipak, Bekim nije hteo da odustane od Branke, pa se jednom prilikom čak potukao sa Brankinim najboljim drugom Batom Stojkovićem, koji mu je opsovao "šiptarsku majku“.

 

Branka ga tada, priseća se Bekim, nije ni pozdravila, pogledavši ga "krvnički“.

Bez obzira na ovu čarku, Bata i Bekim postali su veliki prijatelji, a njegovi odnosi sa Brankom su otoplili, posebno tokom Bekimovog vojnog roka, kada mu je Branka često pisala.

 

 

Opisujući te godine prijateljevanja, Bekim naziva Branku "moj anđeo“ koji se brinuo o njemu, a ona njega "moj vitez“, džentlmen koji je branio i pratio kući. U poslednjem vojničkom pismu, Branka mu nudi filmsku ulogu i poziva kod njenih u Novi Vinodolski. Tu, na moru, posle večere u domu Petrića, rađa se ljubav između njih dvoje.

 

Posle prvih godinu dana, njihova veza našla se na prekretnici – ili će se raspasti ili će prerasti u nešto dublje i trajnije.

 

Tog leta, Brankin otac Vinko pita Bekima kakve su mu namere s njegovom ćerkom.

 

 

- Pitajte Vašu ćerku, kakve su njene namere sa mnom - odgovorio je Bekim, koji je smatrao da Branka tada još nije bila spremna da se smiri. 

 

Nije prošlo mnogo vremena a Bekim se u Moskvi zbližio sa lepuškastom Ruskinjom Ljudmilom.

 

Zbog ovog otvorenog neverstva je na sebe navukao gnev celog pozorišnog ansambla, pa je u povratku iz Moskve ostavljen da sedi sam u kupeu voza.

 

Neizvesnost i neprijatnost je prekinula sama Branka – prišavši mu i pozdravivši ga sa "Zdravstvujte!“, oprostila mu je avanturu rečima "Mogao si da nađeš i neku manje lepu”.

 

 

 

Bekim, ganut, shvata:

 

- To je žena za mene. Odlučio sam. Definitivno.

 

Usledile su decenije međusobne sreće, slave i uspeha. Prekretnicu u Bekimovoj karijeri predstavlja njegova maestralna uloga Belog Bore u filmu Aleksandra Petrovića.

 

Bekim je krenuo da gradi internacionalnu karijeru, a Branka je uvek bila tu da ga podrži. Ona ga je često posećivala na snimanjima.

 

Venčali su se u Rimu i to dva puta. Najpre je Branka, već trudna, stigla na pripremljenu proslavu zaboravivši rodni list; ipak, venčanje su proslavili i objavili, da bi se ona tek naknadno ponovo vratila u Rim, ovoga puta s potrebnim papirima.

 

 

Sledi život filmskog para, zajednička putovanja po svetu, od Engleske do Kolumbije, šetnja po crvenom tepihu u Njujorku, rođenje sina Uliksa 1968. godine, a zatim i Hedona nekoliko godina kasnije.

 

Pored sve slave, uspeha i avantura sa najpoznatijim ženama toga doba – Brižit Bardo, Širli Meklejn i Avom Gardner, najtoplije stranice Bekimovih uspomena govore o zajedničkim porodičnim letovanjima na Jadranskom moru, u domu Petrića u Novom Vinodolskom, čistoj nepomućenoj sreći i spokoju dok gleda Branku, "Amazonku, moju Ester Vilijams", kako kaže, dok pliva sa sinovima Uliksom i Hedonom.

 

 

Krajem osamdesetih, Bekim se sve više povlači iz javnog života. Sve jača antialbanska propaganda, zatim raspad zemlje i ratovi, navode ga da se zatvori u četiri zida i retko pojavljuje u javnosti.

 

Bekim je presudio sebi 2010. godine kada se ubio u porodičnom stanu u Beogradu. Stravična scena zatekla je Branku kada se vratila od frizera nakon što ga je dozivala po celom stanu.

 

- Svaka lepa i velika ljubavna priča ima tužan završetak. Naša ljubav je bila takva i prolazila kroz razna iskušenja, ali nije imala tužan završetak. Svako će na svoj način otići sa ovog sveta, ali naša ljubav je do kraja bila lepa i velika - ispričala je jednom prilikom Branka, koja je pre pet dana napunila 84 godine.

 

 

- A zašto te velike ljubavi imaju tužan završetak? Nešto se desi. U našem slučaju, ona je stalno dobijala neke nove kvalitete i zahvaljujući tome mi smo preživeli 43 godine zajedno. Svaka ljubav i zajednički život je biljka koju treba da negujete, da je osvežavate, ali desi se i da ona usahne. A bude i perioda rutine i onda se potrudite da oživite. Na početku nisam ni ja sasvim upoznala Bekima. I kasnije, kad su prošle mnoge godine braka, znala sam da mu kažem: “Ti si i dalje spreman da me iznenadiš.” A to je važno - kazala je za "Nedeljnik".