Osim što je kraljica bila jedanaest godina starija od Henrija koji je imao 19, a ona 30 kada su se zakleli pred Bogom na vernost. Nije im smetala činjenica što su bili u još bližoj rodbinskoj vezi nego što su bili ona i Luj VII što je navedeno kao uzrok poništenja braka. Svakako, onda kao i danas sve se može ukoliko si bogat, moćan i uticajan.
Brak sa Henrijem bio je eksplozivan. Brzo mu se uvukla pod kožu. Međutim, ljubav između mladog i neskusnog Henrija i zrele, pametne i lepe Eleonore zamenilo je pravo ratno bojište.
Dve godine posle, Henri i Eleonora su krunisani za kralja i kraljicu Engleske. Jednu krunu zamenila je drugom. U njihovom braku rođeno je pet sinova i tri ćerke. Međutim, početkom sedamdesetih godina XII veka njiho brak je zapao u krizu što se završilo stavljenjem kraljice u kućni pritvor u kom je bila sve do kraljeve smrti 1189. godine.
Postoji još jedna priča vezana za kraljicu Eleonoru. Kralj je bio izuzetno privržen, moglo bi se reći zaljubljen u svoju ljubavnicu Rozamund Kliford koja je navodno otrovana ili ubijena po kraljičinom nalogu. Brak je zapao u krizu od 1168. kada je kraljica sa sinovima prešla da živi u Akvitaniji. Narednih pet godina njen dvor je postao mesto na kome su se okupljali pesnici, umetnici, trubaduri na kome se razvijala "kurtoazna dvorska ljubav" na kojem je gajen kult platonske ljubavi prema ženi.
Posle učešća u pobuni koju je predvodila zajedno sa svojim sinovima stavljena je u kućni pritvor 1173. Vraćana je u život odnosno puštana na slobodu da izađe u javnost u posebnim prilikama, naprimer u vreme dočeka Božica.
Konačno je posle Henrijeve smrti 1189. puštena iz pritvora. Kada je na presto došao njen sin, ljubimac, Ričard Lavlje srce vladala je zajedno sa njim kao regent u njegovom odsustvu dok je on bio u krstaškom ratu.
Učestvovala je iako je bila već u poznim godinama u oslobađanju njenog sina Ričarda kog je oteo austrijski vojvoda Leoplod V i koji ga je predao rimsko-nemačkom caru Hajnrihu VI. Car je tražio otkup od 100 000 maraka što je u ono vreme bila ogromna suma. Kraljica je vodila živu diplomatsku prepisku kritikujući papu Celestina III u pismu.
Pisala je:"Da li je tvoja moć dodeljena od Boga ili čoveka?"
Vrlo hrabro iznet stav za jednu ženu koja osim što je bila kraljica bila je i majka koja je patila za sinom koji je nepravedno utamničen.
Tek 1194. Ričard je oslobođen i konačno se sreo sa majkom u Majncu. Pet godina kasnije, Ričard je umro i tada je na presto došao njen najmlađi sin Džon, poznao kao Džon Bez zemlje. To vreme je obeleženo i ratom između nje i kralja Džona na jednoj strain i njenog unuka, Arturaod Britanije.
Život kraljice Eleonore je bio pun pustolovina, skandala, ogovaranja i intriga. Putovala je. Bila je supruga i majka kraljeva. Imala je dug život koji je bio ispunjen avanturama. Od osmoro dece koje je podarila kralju Henriju II i dvoje koje je imala sa Lujem VII, od njih deset ukupno, samo njih dvoje ju je nadživelo. Sahranjena je pored svog supruga, kralja Henrija II. Njena nadgrobna ploča okićena je njenom statuom kako leži pored supruga dok u ruci drži i čita Bibliju.
Kraljica je dala da se telo njenog supruga kada je preminuo sahrani na njenoj zemlji u Francuskoj. Henri II je bio njen partner, suprug, ljubavnik, tamničar. On je nju pritvorio privremeno ali ona ga je sahranivši na njenoj zemlji zarobila zauvek.
