icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

neidilično i zauvek

Zbog njega je kosu gubila u pečatima, nosila je njegovo prezime udata za drugog: Kako su se voleli Mira i Bojan Stupica

Podeli:

Poslednjim rečima, Bojan Stupica je Miru nazvao anđelom, a ona je zadržala njegovo prezime uprkos braku s drugim i zatražila da je sahrane pored njega

foto: Vladimir Šporčić
foto: Vladimir Šporčić

Mira Stupica, jedna od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumica, rođena je kao Miroslava Todorović u Gnjilanu, ali je ostala upamćena po prezimenu drugog supruga Bojana Stupice, čuvenog režisera, arhitekte i dramaturga.
Još kao srednjoškolka shvatila je da je gluma njen životni poziv, pa je već sam 18 godina počela da radi u Narodnom pozorištu u Beogradu.


Veoma mlada, s 20 godina, udala se za glumca Miliovoja Mavida Popovića, s kojim je dobila ćerku Minu. Međutim, brak je potrajao samo četiri godine, a potom je igrala u pozorištima u Nišu i Šapcu, da bi se 1948. godine vratila u Beograd. Počela je da nastupa u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, i to na poziv slavnog Bojana Stupice.

 

On je u tom trenutku već imao veliku karijeru i ogroman ugled u pozorišnim krugovima u Jugoslaviji, a navodno je nastala pometnja među glumcima kad se pričulo da Stupica gradi pozorište na temeljima Manježa.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Bufonerija (@bufonerija)


Mira se, pisalo se, pravila da je to ne zanima previše, ali kada joj je kolega Božidar Drnić rekao da ju je pomenuo Bojanu i da bi bilo dobro da se oko šest sati sutradan, kao slučajno, zatekne u pozorištu — izgubila je glavu. S majkom i koleginicom Ljubicom Janićijević se bacila u potragu, a na kraju su od starog zelenog mantila napravile suknju. U svemu joj je pomogao mlađi brat Bora Todorović, koji je čekao u redu da kupi žutu svilu, od koje je Mira sašila bluzu, a njoj su dodeli zelenog leptira od viška materijala od mantila.


Bora je bio oduševljen, a Mira i Ljubica su bile saglasne da će se "ako je dobro Bori, valjda dopasti i Stupici".

 


Međutim, Bojan nije primetio tog dana da ga čeka mlada glumica i otišao dalje u Kasinu. Kada su kolege primetili koliko se Mira snuždila, odlučili su da je odvedu u provod, a ispostavilo se da su se Stupica i ona našli na istom mestu. Ljuta, glumica je Bojanu okrenula leđa, a ubrzo je za njihov sto greškom stiglo pečeno pile. U trenutku kada je uzimala batak, osetila je nečiju ruku na ramenu i čula reči: "Slušaj, ti si to ozbiljno krenula na moj batak". Tada se okrenula i prvi put su se Bojan i Mira pogledali oči u oči.

 

Ubrzo je počela ljubavna priča koja je trajala sve do Stupičine smrti 1970. godine.

 


Bili su poznati kao jedan od najzaljubljenijih parova u Beogradu, a Bojan je svoju dragu nazivao "svojom Murom". Naime, on nije koristio ćirilicu, a Mira se loše snalazila u latinici, pa bi mu u ljubavnim pismima pisala "Voli te tvoja Mura".


Ipak, on nije uvek njihova priča bila bajkovita — borili su se s ljubomorom, svađama, ljutnjom, a u sve je bio upleten i alkohol. Kako se kasnije pisalo, Mira je volela Bojana celim bićem, zbog čega je trpela nerećan brak, sve dok nije počela da joj opada kosa u pečatima.

 

Tada je progovorila o svojim mukama iz asistenciju državnog vrha, na prvom mestu Milovana Đilasa, obezbedila Bojanu lečenje od alkoholizma u Švajcarskoj. Navodno je on bio toliko ljut i pijan da je u voz krenuo bez pozdrava, a Mira mu je prišla s leđa da ga zagrli, na šta je dobila — šamar.

 


Stajala sam na mestu i očima pratila vagone, dok i poslednji za okukom nije nestao… Nisam znala šta i kako će biti, ali sam znala da nikako više onako neće biti. Šamar me nije boleo, ni uvredio. Bojan je bio bolestan, bio je nesrećan, bio je uplašen i verovao je da je napušten. Šamar je bio samo zvonik tačka na jedno teško, preteško razdoblje za nas oboje — sećala se kasnije glumica.


Bojan se iz Švajcarske vratio trezan, izlečen i stideći se svojih alkoholičarskih dana, a želeći da pobegne od najvećeg svedoka njegove najniže tačke u životu, zatražio je razvod. Mira je odbila.


Sada kada sam sve ovo izdržala, ti hoćeš razvod… — prisetila se kasnije da je pomislila. Rekla mu je: — Sledeći put kad pomisliš da se razvedeš, istog sekunda ćeš biti razveden čovek. Ne moraš ni da me pitaš.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Bufonerija (@bufonerija)


Ipak, Stupica nikad nije morao da traži razvod, a glumica je ostala s njim do njegove smrti 1970. godine.


Kad sam odlazila iz bolnice, okrenula sam se kod vrata da mu po običaju pošaljem poljubac. Mahnuo mi je i umorno doviknuo: "Uklonite tog velikog anđela što stoji tamo!" To su bile poslednje reči koje sam čula od mog Bojana — s bolom se sećala glumica.

 


Kako je u svojoj autobiografiji "Šaka soli" podelila, najvrednije što ime u životu jeste izlivena ruka njenog Bojana.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @balkanskim.sokakom


Najdraža mi je Bojanova ruka koja je izlivena posle njegove smrti. To je ruka koja me je vodila kroz ceo život. Malo je deformisana, jer su otisci uzeti za vreme njegove teške bolesti. Ali i sada, kad stavim svoje prste među njegove, osetim nešto poznato, strujanje, uzbuđenje — napisala je Mira.


Tri godine posle Bojanove smrti, Mira se udala za Cvijetina Mijatovića Maja, učesnika Narodnooslobodilačke borbe koji je godinama kasnije postao predsednik Predsedništva SFRJ.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Bufonerija (@bufonerija)

 

Ipak, ona je ostala Mira Stupica i do kraja života nosila Bojanovo prezime, često ističući da je on bio čovek njenog života.

 

 

Inicijalizacija u toku...