Britanska kraljica Elizabeta II najdugovečniji je i najvoljeniji monarh u istoriji njene zemlje, a njeno detinjstvo i mladosti nije nagoveštavalo život kakav je kasnije živela
Kada je mala princeza Elizabeta došla na svet 21. aprila 1926. godine, niko nije ni pomišljao da će jednog dana ona postati voljena kraljica Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije.
Na kraju krajeva, njen otac bio je mlađi sin kralja Džordža V, pa se očekivalo da će Elizabeta i njena mlađa sestra Margaret provesti život kao niže rangirane članice kraljevske porodice. Međutim, kada je njen stric Edvard VIII abdicirao kako bi mogao da stupi u brak s američkom glumicom Volis Simpson, koja je kao razvedena žena imala lošu reputaciju na Ostrvu, Elizabetin otac Albert postao je – kralj Džordž VI.
Budući da on nije imao muških naslednika, Elizabeti je bio otvoren put do trona.
Za razliku od većine kraljevskih beba, ona nije došla na svet u palati ili zamku. Rođena je u kući u Mejferu, na mestu na kom se danas nalazi restoran, a ubrzo je dobila ljubak nadimak Lilibet. Odrastala je kao ćerka vojvode i vojvotkinje od Jorka, a imala je 10 godina kada joj je postalo jasno da će jednog dana biti kraljica.
Još kao sasvim malo dete pojavljivala se na balkonu Bakingemske palate sa svojim dekom kraljem Džordžom V, kog je zvala Deka Engleska, a još tada je imala simpatije javnosti zbog toga kako je pozdravljala narod. Odrastala je bez formalnog obrazovanja, školovana od strane tutora, kod kuće, a nije imala mnogo drugara, pa je u palati za nju napravljeno malo udruženje nalik na mlade gorane.
Tokom Drugog svetskog rata, prvi put je održala veliki javni govor, i to u svom obraćanju deci Komonvelta 1940. Sa svojom mlađom sestrom Margaret nadala se da će njen glas stići do sve dece koja su prognana iz svog doma zbog rata.
– Kad nastupi mir, upamtite, biće na nama, deci današnjice, da napravimo sutrašnjicu boljom i srećnijom – poručila je princeza Elizabeta.
Kasnije tokom rata, pridružila se Ženskoj pomoćnoj teritorijalnoj službi, a njeno šifrovano ime bilo je No 230873. Istakla se kao vrsna vozačica i svakodnevno je upravljala vojnim kamionom.
Dve godine po okončanju rata, udala se za poručnika Filipa Mauntbatena, koji nam je danas poznat kao princ Filip, vojvoda od Edinburga.
S obzirom na krizu, kao sve mlade u posleratnoj Engleskoj, morala je da skuplja kupone da bi sašila haljinu, a njeno venčanje je, za razliku od ostalih mlada u Engleskoj, gledalo više od 200 miliona ljudi širom planete.
Elizabeta i Filip su prvo dete dobili 1948. godine, a na svet je tada stigao njen prestolonaslednik Čarls. Posle njega, rođeni su princeza Ana, princ Endru i princ Edvard, a porodica je nastavila da raste, pa je Elizabeta očekala osmoro unučadi i dvanaestoro praunučadi.
Međutim, miran porodični život prekinula je 1952. godine vest da je njen otac preminuo, nakon čega je započela vladavina kraljice Elizabete II. Krunisana je naredne godine u Vestminsterskoj opatiji, a tada je svečano obećala Komonveltu:
– Kroz čitav moj život i svim svojim srcem trudiću se da budem vredna vašeg poverenja.