Jedan od najtalentovanijih i najvoljenijih srpskih glumaca ostavio je dubok trag u našoj kulturi, ali još veći i dublji ostao je u srcima svih koji su ga poznavali
Pre nekoliko dana iz štampe je izašla biografija Nebojše Glogovca "Glogi" autora Aleksandra Đuričića u kojoj se otkrivaju nepoznati detalji iz života glumca koji je preminuo pre tri godine.
U knjizi su prikupljena i sećanja njegovih najbližih, supruge Milice, Nikole Đurička, Vojina Ćetkovića, Nikole Pejakovića...
Supruga Milica se prisetila trenutka kada ga je upoznala — trebalo je da uradi intervju s njim.
— U meni su se mešali uzbuđenje i strahopoštovanje. Imala sam tremu, onu naivnu. On je bio iznenađujuće pristojan i skoncentrisan. Čudila sam se — tako veliki glumac, a tako neposredan i drag — rekla je Milica u knjizi i podelila i trenutke kada je bila u drugom stanju s Glogovcem.
— Bila sam u drugom stanji i termin mi je već bio prošao. Stomak mi je bio toliki da nismo mogli da se zagrlimo dok smo igrali. Zagrlio me je nekako sa strane i zapevao pesmu Tome Zdravkovića Sunčici koju smo čekali: "Evo, već je jesen, a tebe još nema, sigurno si negde novog tatu srela". Puno smo se smejali zajedno.
Nikola Đuričko se prisetio trenutka kada su obojica bili bez dinara u džepu u jednoj kafani u Sopotu.
— Sećam se da je sve koštalo 960 dinara. Nismo imali ni dinara, nas dvojica "filmske zvezde". Pozajmili smo novac od Josifa Tatića koji je sedeo sto do nas.
Vremena s Nebojšom Glogovcem prisetio se i Vojin Ćetković.
— Kada sam mu u kafani saopštio da je Sloboda trudna, u prvi mah nije reagovao. Ustao je, otišao u toalet, vratio se, skinuo naočare i tada sam prvi put video takve suze kako pršte pod pravim uglom.
Tužno sećanje na glumca podelio je i glumac Nikola Pejaković Kolja.
— Napisao sam mu da sam u Beogradu i pitao ga da li je sve OK. Stigao mi je odgovor: "Nije, imam rak pluća". Sedeo sam skamenjen u hotelskoj sobi i gledao u veliki poster Hamleta na fasadi JDP. Tu sam ga, sedeći na rubu kreveta, i ožalio.