Na današnji dan rođen je legendarni Nebojša Glogovac
Nebojša Glogovac rođen je 30. avgusta 1969. godine u Trebinju. Govorio je kako je kao dečak želeo da bude lopov smatrajući to gospodskom veštinom, uzimajući onoliko koliko mu treba. Ipak, od te filozofije je brzo odustao, jer je shvatio da njegov otac Milovan, koji je bio sveštenik, nikako ne bi mogao da se pomiri sa ovakvim stavovima.
Majka Milena bila je krojačica, i uvek je rado naglašavao svoje radničko poreklo, vaspitanje koje su mu roditelji preneli, veličajući obične ljude.
Porodica Glogovac se tokom Nebojšinog života selila, pa je nakon Trebinja sledeće mesto boravka bilo Opovo, u kojem je živeo oko godinu dana. Poslednjih meseci života Glogovac je napominjao kako bi voleo da se vrati da živi u Trebinje, jer želi da se odmori od gradskog ubrzanog života.
Nakon Opova, Glogovci dolaze u Pančevo i Nebojša tu ostaje sve do svojih studentskih dana, kada upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, na odseku psihologije.
Psihologiju je studirao dve godine, i sve vreme u toku studija aktivno bio član Amaterskog pozorišta u Pančevu. Nakon dve godine studija, shvatio je da je gluma njegova iskrena ljubav i strast, da je voli bez obzira na to da li će moći ikada da zaradi novac i slavu od nje.
Napušta studije psihologije i 1990. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu na klasi sa Natašom Ninković, Sergejem Trifunovićem i Vojinom Ćetkovićem. Tokom studija dobija i stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta, što je već tada bio znak da je Glogavac glumac velikih talenata i izvanrednih mogućnosti.
Prva uloga mu je bila u seriji „Bolji život“, 1987. godine sa sedamnaest godina. Bio je dobitnik preko 25 filmskih i isto toliko pozorišnih nagrada. Karijera mu je bila na zlatnom nivou, odisala je zaljubljenošću i posebnim žarom i nepresušnim entuziazmom koji je posedovao. U svakom trenutku se videla njegova prevelika ljubav i strast prema svom poslu, koji je obavljao sa izuzentom posvećenošću.
- Prosto dajemo od srca i ne misleći o tome ni koliko ni šta, ali u suštini, čovek je takvo biće, i neka je… Dajemo iz tog osećaja zadovoljstva. Osećam se kao dobar čovek što sam nekom pomogao, što sam nekom dao neku kintu, što sam pomogao nekoj baki da ponese neke stvari sa pijace… To je u stvari zbog tog ličnog osećaja koji nama prija. Ali dobro, neka je tako - rekao je o milosrđu i dobroti jednom prilikom i sa time razvio svima svest o dobroti, i dao glavnu definiciju života.
Nastavak na sledećoj strani...
