Vlastimir Đuza Stojiljković je preminuo pre sedam godina, a iza sebe je ostavio mnoštvo zapaženih uloga po kojim ćemo ga pamtiti.
Đuza Stojiljković nikada nije pričao o svom životu, osim kada su uloge u pitanju, a razlog tome je što je njegova životna priča zaista teška.
Kada je imao 12 godina, njegovog oca su odveli Nemci u zarobljeništvo i on ostaje sam sa majkom, koja je bila učiteljica u školi u Ražnju.
NE PROPUSTITE
- Otac je bio u zarobljeništvu. Jedini domaćin u kući, i čuvar naš, i hranilac - majka. Stroga. Učiteljica. Stan nam je bio u jednom delu škole, tako da smo bili na udaru svima koji dođu. Pozove jednom majku nemački komandant. Mi premrili. Mislimo ko zna šta će da bude. A ono ništa. Nemac bas učtiv. Kaže da bi hteo mami da ukaže dužno potovanje, jer je i on bio učitelj - rekao je jednom prilikom Đuza.
Sa 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu...
- I dalje sam bio bos. I tako danima. Preko planine Radan za Lebane, pa odatle za Leskovac. U međuvremenu smo svi postali bosi. Tabani su mi puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda zagrejan, pa nisam ni osećao bol. Ali, ujutru, kada se probudim, kad se tabani ohlade, nisam mogao ni da stanem na noge. Jedva sam se uzdržavao da ne jauknem kada su me drugovi uspravljali i primoravali da stanem - prisetio se Đuza.
Glumac je često isticao da mu je žao što nema decu.
- Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav.
Svoju prvu suprugu Olgicu je obožavao, a nakon njene smrti prešao je u drugi stan jer nije mogao da boravi u njihovom zajedničkom stanu zbog svih uspomena na preminulu suprugu. Njihov brak su svi karakterisali kao savršenstvo.
Sa drugom suprugom je imao jako čudan odnos i istakao je da je u taj brak ušao zbog administracije. Po rečima brata, druga supruga Dušanka ga je smestila u dom poslednjih osam meseci života, retko ga je posećivala i tražila je da niko drugi ne može da ga obiđe.
Đuzin brat, Nenad, rekao je da je ubrzo nakon toga stigla vest da je Đuza umro.
NE PROPUSTITE
