Neki od antologijskih naslova iz njegove 50 godina duge filmske karijere su ‘Diplomac’, ‘Ponoćni kauboj’, ‘Mali veliki čovek’, ‘Kramer protiv Kramera’, ‘Kišni čovek’ i mnogi drugi, ali u Holivudu će u šali reći kako je Dastin poznatiji po hitovima koje nije snimio.
Prvi veći novac zaradio sam u poslu koji nema veze s glumom. Kad već imam velik nos, zaposlio sam ga: radio sam za Maksvel Haus kao profesionalni ocenjivač parfema - priseća se Hofman. Paralelno je prihvatao glumačke angažmane u raznim pozorištima. I bio je jako nesiguran. Lice mu je i dalje bilo prekriveno aknama, patio je od polipa, nosio ružan aparatić za zube, mučio ga je njegov nizak rast. Zato se nikada nije nadao da će postići svetsku slavu. Ni reditelji ga nisu preterano hvalili.
- Rano sam počeo da dobijam takozvane karakterne uloge. A to je značilo: ili ste ružni, ili ste pripadnik etničke manjine, ili ste jevrejin. Za one uistinu atraktivne uloge nisam imao aduta - njih su dobijali visoki i zgodni momci. Uostalom, do četrdesete godine bio sam uveren da prava filmska zvezda treba da izgleda kao Rok Hadson, a ne kao ja. Rekli su mi da sam zabavan jevrejin koji možeda glumi sporedne uloge, u senci Roberta Redforda - prisetio se Hofman koji nikada nije ni želeo da bude Redford. Inspirisali su ga drugi junaci s velikog platna.
- I prije nego što sam pomislio da bih se mogao da se bavim glumom, gledao sam film‘Buntovnik bez razloga’ i želeo da budem Džejms Din. Marlon Brando je bio ikona. Morao si biti idiot da bi uopšte pomisliš da možeš da budeš Brando. Ali Din, dovoljno je bilo da kupiš crvenu jaknu i pogledaš se u ogledalo. Na drugoj godini glume rekao sam sebi da bih mogao da uspem u tome da izgledam kao Din. To je jedino što me kočilo - kaže. Ipak je 1960. dobio prvi angažman za koji je bio i plaćen - ulogu u predstavi ‘Yes Is for a Very Young Man’, a već iduće godine nastupio je na Brodveju u predstavi ‘A Cook for Mr. Ge-neral’. Sledećih šest godina često je nastupao na Brodveju, ali i u televizijskim serijama kao što su ‘Naked City’ i ‘The Defenders’. Osvojio je nagradu Obi za najboljeg glumca na Of-Brodveju i o njemu su napisali prvi članak u Njujork Tajmsu. Opisali su ga kao kombinaciju Ringa Stara i Bustera Kitona. Prvi film snimio je 1967., bio je to ‘Tiger Makes Out’, nakon čega je otišao na audiciju za ‘Diplomca’. Slavu koju je odjednom stekao nakon što ga je Majk Nikols angažovao da glumi u ‘Diplomcu’ godinama kasnije nazvao je bizarnom nesrećom.
Iako nije prava, ta ‘nesreća’ gotovo da se uopšte nije ni dogodila. Nikols je pre toga na audiciji za ulogu diplomca kojeg je zavela prijateljica njegovih roditelja, fatalna gospođa Robinson, pogledao stotine muškaraca. Ali nešto je bilo pogrešno sa samom ulogom. Ako je taj mladić tako veliki heroj u svom svetu, zašto se osećao toliko nesigurno? I koja bi postojeća filmska zvezda uopšte mogla da igra takvog marginalca? Robert Redford je želeo tu ulogu, ali ga je Nikols odbio jer je mislio da Redford nije sposoban da igra gubitnika.
Hofman je Nikolsu odmah rekao da nije prava osoba za tu ulogu, da bi trebao da je da Redfordu, ne znajući u tom trenutku da ga je ovaj već odbio. Ipak je na kraju tada 30-godišnji Dastin pristao da glumi 21-godišnjeg Bredoka, dok je glavnu žensku ulogu dobila En Benkroft, samo šest godina starija od njega.
Njih dvoje su , kao i Ketrin Ros koja je odigrala ćerku gospođe Robinson, osvojili nominaciju za Oskar, a film je prema anketi "American Film Institutea" iz 1999. došao na sedmo mesto najpopularnijih američkih filmova svih vremena. Ali holivudski establišment u početku nije bio oduševljen izborom reditelja. Kada je producent počeo da ga pokazuje nekim čelnim ljudima industrije, njihov komentar je bio: “Ovo bi bio odličan film da Nikols nije tako loše odabrao glavnog glumca.” Ali njujorška ga je publika obožavala. Te 1968. svi su poludeli za njim i postao je film s najvećom zaradom u toj godini, posebno omiljen među studentima. Samo jednom ulogom Hofman je promenio stav publike o tome kako izgleda muževan muškarac. Do tada je pojam seksepila bio neko nalik Roku Hadsonu. Glumci Džek Nikolson, Al Paćino,Robert De Niro, Denis Hoper i slični na neki način duguju Hofmanu što im je otvorio vrata filmske industrije. Muškarci su odjednom mogli da izgledaju drukčije, biti stranog porekla ili imati etnička imena, mogli su biti niski, tamnoputi - i sve je to bilo seksi.
- Njegova generacija ne na početku mislila da užasno izgleda, sve dok jednog dana nije postao zgodan - objasnio je scenarista ‘Diplomca’ Bac Henri koji je Hofmana uporedio s Hemfrijem Bogartom. Tim je angažmanom zaradio honorar od tada basnoslovnih 125 hiljada dolara, a reditelji nisu prestali da ga zivkaju. Ali sledećih godinu dana Dastin nije želeo da pogleda nijedan scenario.
Nastavak na sledećoj strani
