Neki od antologijskih naslova iz njegove 50 godina duge filmske karijere su ‘Diplomac’, ‘Ponoćni kauboj’, ‘Mali veliki čovek’, ‘Kramer protiv Kramera’, ‘Kišni čovek’ i mnogi drugi, ali u Holivudu će u šali reći kako je Dastin poznatiji po hitovima koje nije snimio.
Lista filmova u kojima je odbio da glumi je podjednako impresivna kao ona u kojima smo imali priliku da ga gledamo. Problem je bio u tome da, kako objašnjava, nikad nije planirao postati zvezda. Kada je 1967. snimio kultnog ‘Diplomca’, teško da ga je itko mogao da ga nazove seks-simbolom, holivudskim lepotanom, ali imao je nešto privlačno u sebi, nešto dečački zgodno, a i taj glas, prenosi Stil.
Reditelji su odjednom počeli da ga primećuju i žele da rade s njim, ali odbio je skoro sve. Mislio je da nije pravi glumac za te uloge, želeo je da se vrati u pozorište. Dve godine kasnije, ipak se vratio filmu, snimio ‘Ponoćnog kauboja’ i dobio drugu nominaciju za Oskar. Ali odabirom ove uloge iznenadio je mnoge - nakon uglađenog Bendžamina Bredoka prerušio se u trećerazrednog varalicu i bogalja Enrika Retsa Rizoa. I, najgore od svega, Dastin koji je odjednom bio zvezda odlučio je da prihvati sporednu ulogu. Majk Nikols koji je režirao ‘Diplomca’ pitao se šta mu je bilo da nakon što mu je on pružio priliku života snimi ovo.
Nazvao me i rekao: “Zašto si pristao da glumiš ovog ružnog tipa? To je sporedna uloga”, a ja sam mu odgovorio: “Pa, sviđa mi se”. Počeo sam da glumim 12 godina pre nego što sam snimio ‘Diplomca’ koji me lansirao u zvezdanu orbitu. Nakon toga svakodnevno su mi slali scenarije. Pre toga nisam dobio ni jedan i zato sam odlučio da ih sve odbijem. Odbio sam mnoge uloge. To je još jedan od mojih demona. Odbio sam divne projekte. Želite li čistu? Na broju jedan je ‘The Touch’ Ingmara Bergmana, jer je moja prva supruga bila u drugom stanju i nismo želeli da ostavimo njenog ginekologa u Njujorku i tražimo novog u Švedskoj. Zapravo, oduvek sam odlično znao da racionalizujem stvari. Ali to je retko bila istina. Ako nešto ne želite da uradite, naći ćete milion izgovora. Drugi je ‘Bliski susreti treće vrste’. Stiven Spilberg kaže da sam ga odbio više puta nego ijedan drugi glumac. A onda smo napokon ‘Kuku’ radili zajedno. Morao sam jednom da pristanem i drago mi je što jesam. Odbio sam i onaj film o roblju, ljubavnu priču koju je radio Ričard Drajfus, i ‘Šindlerovu listu’. Hm, odbio sam i Felinija... Godinama kasnije sam se pitao zašto sam to uradio. Postoji razlog. Svaki je Felinijev film bio sinhronizovan i mislio sam da će to uticati na izvođenje. Rekao sam mu da ću mu platiti da to ne radi, ali je odbio. Volim Felinija, ali odbio sam ga. Uvek sam tražio razloge da nešto ne uradim. Nije to zato što sam lenj, nego zato što sam sam teško dopustio uspeh. Mislim da bih se prijatnije osećao da sam jedva preživljavao od glume, jer nikad nisam ni očekivao više. ‘Diplomca’ sam nazvao nesrećnim slučajem i godinama kasnije nastojao sam da umanjim taj uspeh - prisetio se Hofman koji je rođen 8. avgusta 1937. godine u Los Anđelesu u jevrejskoj porodici.
Majka Lilijan Gold bila je glumica i džez-pijanistkinja, a otac Hari radio je kao rekviziter u filmskom studiju u kojem je tačno na dan Dastinovog rođenja dobio otkaz. Pokrenuo je sopstveni posao, ali je ubrzo bankrotirao i zbog toga morao da proda svo pokućstvo.
- Često smo večerali korn flejks - prisetio se Dastin koji je lik Vilija Lomana iz filma ‘Smrt trgovačkog putnika’ temeljio na očevom karakteru. Mladi Dastin bio je talentovani muzičar i njegova majka Lilijan, koja se ubrzo ostavila glu-mačkih aspiracija kako bi odgajala sinove,želela je da nastavi da uči da svira klavir. I to klasiku, ali on je volio džez, upisao je taj smer, ali i brzo otkrio da nije dovoljno dobar kao što je mislio.
- Nisam bio talentovan za muziku. Nisam imao sluha - priznao je. Za razliku od dve godine starijeg brata Ronalda, koji je danas uspešan advokat, Hofman nije bio dobar učenik. Srednju školu u Los Anđelesu jedva je završio 1995., a s obzirom na to da su mu ocene bile loše, nije mogao da se upiše na Santa Monika koledž, gde je želeo da studira medicinu. Umesto toga, prijatelj mu je preporučio da upiše časove glume.
- Tamo ne možeš da padneš razred, kao da si na fizičkom, niko ne dobija jedinicu - prisetio se reči svog prijatelja. Upisao je glumu uprkos tome što su se mnogi protivili.
Nastavak na sledećoj strani
- Ne možeš biti glumac. Nisi dovoljno zgodan - tetka Perl mu je rekla jednom prilikom, ali njemu je gluma išla odlično. Još je u osnovnoj školi izigravao klovna kako bi nasmejao ostale učenike, a prva uloga koju je dobio bila je ona Tinija Tima u srednjoškolskoj predstavi ‘Božićna priča’. Tinejdžerski problemi kao što su akne i aparatić za zube toliko su ga posramili da se sklonio s pozornice, ali strast prema glumi je ostala. Zato je odlučio da pohađa časove glume u pozorištu Pasadena Plejhaus, gde mu je jedan od kolega, a kasnije i cimer, bio Džin Hekman.Brzo su se sprijateljili, a u pozorištu su ih prozvali dvojcem koji ima najmanje izgleda za uspeh. U potrazi za poslom obojica su se 1958. preselila u Njujork. Iako odlazak iz Los Anđelesa u Njujork mnogim glumcima predstavlja pogrešan smer u karijeri, Hofman, koji kao sin snažnog čoveka i nije imao najopuštenije i najsrećnije detinjstvo, žudeo je za Velikom Jabukom, staništem onih koji se nigde ne uklapaju. Ali ni ondašnji život nije bio lak.
- Nisam bio deo glumačkog udruženja "Actors Studio" iako sam to pokušao da postanem čak pet puta. Morali ste da prođete prvi ocenjivački sud, što ja nisam. A onda vas je čekao drugi krug kada vas ocenjuje učitelj glume Li Strasberg. Ali ponavljam, nisam prošao ni prvi krug. Bilo je to grozno iskustvo. Audicije su se održavale u krug, u mračnom prostoru, i tresao sam se od straha. Onda sam čuo da Li održava privatne časove u Karnegi Holu. Tamo je imao veliku sobu u kojoj se smestilo 70 ili 80 studenata i svi smo platili te časove. Trebale su mi dve godine da samo dođem na razgovor s njim. A onda sam još godinu dana čekao da bih saznao da sam primljen. Zatim sam počeo da učim glumu kod njega. Plaćao sam školarinu, što je zapravo značilo da sam čistio toalete - prisetio se.
S vremena na vreme holivudske zvezde bi dolazile na časove da pogledaju šta i kako učenici rade, a jednom je prilikom pogledao na balkon i vidio plavušu u krznenom kaputu.
- Pomislio sam: “Evo još jedne jadne glumice koja pokušava da izgleda kao Merilin Monro, ali joj ne ide.” Onda sam nekoliko minuta kasnije ponovo pogledao gore i to je zaista bila ona. Izgledala je krhko. Imala je prozirnu kožu, mogao si joj videti vene - otkrio je. Bila je to 1962. godina kada je diva preminula. Mlađani Dastin u to je vreme stan delio s Džinom Hekmanom i Robertom Duvalom.
- Sva trojica smo se pripremali za život na pozornici, misleći da nas čeka angažman za angažmanom na Of-Brodveju. Smatrali smo da će naš veliki uspeh biti već i to da pristojno živimo od glume - rekao je. U međuvremenu su prihvatali razne poslove. Duval je noću radio u pošti, a Hofman kao konobar, ali i daktilograf pa je u minuti mogao da natipka do 90 reči. Bio je zaposlen i kao asistent u psihijatrijskoj bolnici, bio je perač posuđa, garderober u pozorištu, tokom štrajka novina bio je kolporter na Tajms Skveru, prodavao je igračke u robnoj kući Mejsis...
- Džin je imao najteži posao. Radio je za kompaniju za selidbe iz Grinič Vilidža, što znači da je nameštaj nosio gore i dole po stepenicama zgrada koje su imale i do šest spratova. Neprestano sam mu govorio da i meni sredi posao tu jer je plata bila dobra, ali je odgovorio kako misli da ja to ne bih mogao. On je frižider mogao da stavi na leđa i tako da ga nosi. Napokon sam ga nagovorio da mi dogovori posao. Nosio sam knjige gore i dolje. I nakon pola dana dao sam otkaz.
Nastavak na sledećoj strani
Prvi veći novac zaradio sam u poslu koji nema veze s glumom. Kad već imam velik nos, zaposlio sam ga: radio sam za Maksvel Haus kao profesionalni ocenjivač parfema - priseća se Hofman. Paralelno je prihvatao glumačke angažmane u raznim pozorištima. I bio je jako nesiguran. Lice mu je i dalje bilo prekriveno aknama, patio je od polipa, nosio ružan aparatić za zube, mučio ga je njegov nizak rast. Zato se nikada nije nadao da će postići svetsku slavu. Ni reditelji ga nisu preterano hvalili.
- Rano sam počeo da dobijam takozvane karakterne uloge. A to je značilo: ili ste ružni, ili ste pripadnik etničke manjine, ili ste jevrejin. Za one uistinu atraktivne uloge nisam imao aduta - njih su dobijali visoki i zgodni momci. Uostalom, do četrdesete godine bio sam uveren da prava filmska zvezda treba da izgleda kao Rok Hadson, a ne kao ja. Rekli su mi da sam zabavan jevrejin koji možeda glumi sporedne uloge, u senci Roberta Redforda - prisetio se Hofman koji nikada nije ni želeo da bude Redford. Inspirisali su ga drugi junaci s velikog platna.
- I prije nego što sam pomislio da bih se mogao da se bavim glumom, gledao sam film‘Buntovnik bez razloga’ i želeo da budem Džejms Din. Marlon Brando je bio ikona. Morao si biti idiot da bi uopšte pomisliš da možeš da budeš Brando. Ali Din, dovoljno je bilo da kupiš crvenu jaknu i pogledaš se u ogledalo. Na drugoj godini glume rekao sam sebi da bih mogao da uspem u tome da izgledam kao Din. To je jedino što me kočilo - kaže. Ipak je 1960. dobio prvi angažman za koji je bio i plaćen - ulogu u predstavi ‘Yes Is for a Very Young Man’, a već iduće godine nastupio je na Brodveju u predstavi ‘A Cook for Mr. Ge-neral’. Sledećih šest godina često je nastupao na Brodveju, ali i u televizijskim serijama kao što su ‘Naked City’ i ‘The Defenders’. Osvojio je nagradu Obi za najboljeg glumca na Of-Brodveju i o njemu su napisali prvi članak u Njujork Tajmsu. Opisali su ga kao kombinaciju Ringa Stara i Bustera Kitona. Prvi film snimio je 1967., bio je to ‘Tiger Makes Out’, nakon čega je otišao na audiciju za ‘Diplomca’. Slavu koju je odjednom stekao nakon što ga je Majk Nikols angažovao da glumi u ‘Diplomcu’ godinama kasnije nazvao je bizarnom nesrećom.
Iako nije prava, ta ‘nesreća’ gotovo da se uopšte nije ni dogodila. Nikols je pre toga na audiciji za ulogu diplomca kojeg je zavela prijateljica njegovih roditelja, fatalna gospođa Robinson, pogledao stotine muškaraca. Ali nešto je bilo pogrešno sa samom ulogom. Ako je taj mladić tako veliki heroj u svom svetu, zašto se osećao toliko nesigurno? I koja bi postojeća filmska zvezda uopšte mogla da igra takvog marginalca? Robert Redford je želeo tu ulogu, ali ga je Nikols odbio jer je mislio da Redford nije sposoban da igra gubitnika.
Hofman je Nikolsu odmah rekao da nije prava osoba za tu ulogu, da bi trebao da je da Redfordu, ne znajući u tom trenutku da ga je ovaj već odbio. Ipak je na kraju tada 30-godišnji Dastin pristao da glumi 21-godišnjeg Bredoka, dok je glavnu žensku ulogu dobila En Benkroft, samo šest godina starija od njega.
Njih dvoje su , kao i Ketrin Ros koja je odigrala ćerku gospođe Robinson, osvojili nominaciju za Oskar, a film je prema anketi "American Film Institutea" iz 1999. došao na sedmo mesto najpopularnijih američkih filmova svih vremena. Ali holivudski establišment u početku nije bio oduševljen izborom reditelja. Kada je producent počeo da ga pokazuje nekim čelnim ljudima industrije, njihov komentar je bio: “Ovo bi bio odličan film da Nikols nije tako loše odabrao glavnog glumca.” Ali njujorška ga je publika obožavala. Te 1968. svi su poludeli za njim i postao je film s najvećom zaradom u toj godini, posebno omiljen među studentima. Samo jednom ulogom Hofman je promenio stav publike o tome kako izgleda muževan muškarac. Do tada je pojam seksepila bio neko nalik Roku Hadsonu. Glumci Džek Nikolson, Al Paćino,Robert De Niro, Denis Hoper i slični na neki način duguju Hofmanu što im je otvorio vrata filmske industrije. Muškarci su odjednom mogli da izgledaju drukčije, biti stranog porekla ili imati etnička imena, mogli su biti niski, tamnoputi - i sve je to bilo seksi.
- Njegova generacija ne na početku mislila da užasno izgleda, sve dok jednog dana nije postao zgodan - objasnio je scenarista ‘Diplomca’ Bac Henri koji je Hofmana uporedio s Hemfrijem Bogartom. Tim je angažmanom zaradio honorar od tada basnoslovnih 125 hiljada dolara, a reditelji nisu prestali da ga zivkaju. Ali sledećih godinu dana Dastin nije želeo da pogleda nijedan scenario.
Nastavak na sledećoj strani
- U prošlosti, pre moje bizarne nesreće, često su mi davali otkaz. Bila je to invazija na jedinu stvar u životu u koju sam bio siguran. Bio sam loš učenik, nisam imao dobro detinjstvo, a gluma mi je bila sve... - objasnio je. Kada je napokon odlučio da prihvati novu ulogu, bila je to ona sporedna u filmu ‘Ponoćni kauboj’. Nikols i ostali savetovali su mu da to ne radi i to zato što će, ako sada odustane od glavnih uloga, ispasti da je ‘Diplomac’ bio tek puka slučajnost, odnosno slučajnost u njegovoj karijeri. Ali Hofman nije želeo da odustane i za svoj je nastup osvojio još jednu nominaciju za nagradu Oskar.
Iste se godine, 1969. godine, oženio se balerinom En Burn, ali detalji o njihovom braku i do danas su ostali nepoznanica. Usvojio je njenu ćerku iz prvog braka, Karinu, a u oktobru 1970. dobili su i zajedničko dete, ćerku Dženu.
Porodično gnezdo su svili u njujorškoj četvrti Grinič Vilidž i sledećih deset godina živeli bezbrižno. Dastin je zaradio još četiri nominacije za Oskar, a onda je napokon 1979. i osvojio svoj prvi zlatni kip. I to za briljantnu izvedbu u filmu ‘Kramer protiv Kramera’ u kojem mu je partnerka bila Meril Strip.
Hofman je igrao radoholičara Teda Kramera kojeg je ostavila supruga Džoana (Streep). Na brigu mu je ostavila sina Bilija. Ali nakon godinu i po dana vraća se po dete zbog čega bivši supružnici počinju sudsku bitku. Za ulogu je dobio same pohvale, a u to se vreme je počelo da se šuška kako to ne čudi jer je i sam proživljavao sličnu situaciju. Njegov brak se bližio kraju i par se razveo 1980. godine. Razlog kraha nije poznat jer Dastin na tu temu nije dao nijednu izjavu, a novinari su jedino uspeli da saznati da su deca pripala majci.
- Svaki je razvod trauma, a ja nisam izuzetak. Kad posečete prst, treba vremena da rana zaraste, a kad nekoga istrgnete iz života, rana je neuporedivo dublja. Zato je jako važno da u gnevu zbog neuspeha nekom izjavom ili gestom ne prekoračite granicu jer to stvara nenadoknadivu štetu - objasnio je.
Ali nije dugo samovao. U lnovembru iste godine oženio se preduzetnicom Lisom Gotsegen. Par se poznavao još iz detinjstva kada su živeli gotovo vrata do vrata. Njihove su majke bile prijateljice, ali kako je Lisa 15 godina mlađa od Dastina, kao deca nisu se družili. Godinama posle, nakon što je Dastin počeo da gradi glumačku karijeru, Lisi je umro deda i on je otišao na sahranu. Obnovili su kontakt i postali prijatelji, a nakon što se on razveo, i ljubavnici.Danas imaju četvoro dece: Džejkoba Edvarda rođenog 1981., Rebeku Lilian rođenu 1983., Makvela Džefrija rođenog 1984. i Aleksandru Lidiju rođenu 1987. godine, a zahvaljujući voljenoj Lisi lakše je prebrodio i smrt majke 1981. godine.
- Lisa i ja smo zajedno gotovo 40 godina, a ja još imam osećaj da naš brak traje tek nedelju dana. Može li čovek da poželi lepšu sudbinu? - jedna je od retkih Hofmanovih izjava na temu privatnog života. Tokom osamdesetih Dastin je snimio samo četiri filma, a za jedan od njih, ‘Kišnog čoveka’, dobio je drugi Oskar. Ulogu autističnog Rejmonda Babita mnogi smatraju njegovim najboljim ostvarenjem do danas. Uspešno se vratio i na pozorišne daske, i to ulogama u predstavama ‘Smrt trgovačkog putnika’ na Brodveju i ‘Mletački trgovac’ na londonskom Vest Endu. Ali nakon sudske tužbe koju je 1979. podignuo protiv producentskih kuća "First Artists" i "Warner Brothers" došao je na glas kao ‘težak’ glumac.
Dastin je potraživao čak 65 miliona dolara odštete jer su mu spomenuti filmski divovi oduzeli mogućnost kreativne kontrole nad filmovima ‘Zločin u krvi’ i ‘Agatha’.
- Mediji su lenji. Priča da sam težak postaje istinita ako neprestano o tome pišete. Postoji nekoliko reditelja s kojima sam imao razmirice, ali oni su u manjini. Neki od njih to su javno priznali. Ali nisam ja takav, ne radim to, mislim da je to nemoralno. Kukavički je prljavi veš prati u javnosti pa o tome neću ni da govorim u medijima. Postoje i reditelji s kojima sam se posvađao, a film je na kraju odlično ispao. Jedan od njih je Sidni Polak koji je radio ‘Tootsie’. Zapravo, Sidni nije bio otvoren za saradnju. Bio je odličan reditelj, bio je vatrogasac i to jedini koji zna da ugasi vatru. Šteta, jer postoje reditelji koji bi radije i da film propadne, nego da daju nekom drugom da im se petlja u posao, da podele zasluge s nekim. To je zanimljiv fenomen. A ima i reditelja koji su otvoreni za saradnju, poput Berija Levinsona - iskren je Hofman.
Kažu da sam težak glumac. To je ta reč. Ali objektivno živim u zajednici u kojoj postoje gore stvari od pukog neslaganja s rediteljem. Mislim, Džek Nikolson bacio je televizor na Romana Polanskog, Bil Marej je producenta bacio u vodu, a Džin Hekman je reditelja bacio s jedne strane sobe na drugu. I uvek sam se pitao zašto onda ja imam tu reputaciju - objasnio je Dastin.
Početkom devedesetih Dastin se nije proslavio odabirom uloga. Kritika mu je opet bila naklonjena tek 2002., kada smo ga gledali u hitu ‘Moonlight Mile’, zatim 2004. kada je snimio ‘San za životom’. Pet godina kasnije nominovan je za nagradu Zlatni globus za izvedbu u filmu ‘Last Chance Harvey’, a iste godine osvojio je nagradu Eni za najbolji glas u animiranom filmu. Reč je o liku Šife iz crtaća ‘Kung Fu Panda’. Mlađa publika ga pamti i po ulozi oca Bena Stilera iz filma ‘Upoznajte Fokerove’ koja je brzo došla na glas jedne od najpopularnijih novijih komedija. I ta mu je uloga donela nagradu MTV-ja koji ga je proglasio najboljim komičarem.
- Ljudi, nažalost, prekasno shvate koliko je važno smejati se. Kad ste mladi, to vam se čini normalnim, ali kako idu godine, otkrivate da je smeh osnovni začin života. On je jednako važan kao voda ili vazduh. Zato, smejte se dok god možete. To je najbolji dokaz da ste živi - poručio je glumački veteran koji je u međuvremenu dobio dvoje unučadi. Danas sa suprugom živi u Los Anđelesu, a poseduje i kuću u Londonu, gde često boravi. Iako je pre godinu dana ušao u devetu deceniju života, starenjem se nimalo ne zamara.
- Ne sviđa mi se što starim i sedamdesete su mi prošle prebrzo, ali zadovoljan sam što relativno dobro nosim godine. Istina, muškarci su izloženi manjem pritisku koji nosi starenje, ali kad bolje pogledam oko sebe svi smo, kad se uporedimo s Bredom Pitom, nalik glavicama luka - zaključio je.
NE PROPUSTITE
