Neki od antologijskih naslova iz njegove 50 godina duge filmske karijere su ‘Diplomac’, ‘Ponoćni kauboj’, ‘Mali veliki čovek’, ‘Kramer protiv Kramera’, ‘Kišni čovek’ i mnogi drugi, ali u Holivudu će u šali reći kako je Dastin poznatiji po hitovima koje nije snimio.
- Ne možeš biti glumac. Nisi dovoljno zgodan - tetka Perl mu je rekla jednom prilikom, ali njemu je gluma išla odlično. Još je u osnovnoj školi izigravao klovna kako bi nasmejao ostale učenike, a prva uloga koju je dobio bila je ona Tinija Tima u srednjoškolskoj predstavi ‘Božićna priča’. Tinejdžerski problemi kao što su akne i aparatić za zube toliko su ga posramili da se sklonio s pozornice, ali strast prema glumi je ostala. Zato je odlučio da pohađa časove glume u pozorištu Pasadena Plejhaus, gde mu je jedan od kolega, a kasnije i cimer, bio Džin Hekman.Brzo su se sprijateljili, a u pozorištu su ih prozvali dvojcem koji ima najmanje izgleda za uspeh. U potrazi za poslom obojica su se 1958. preselila u Njujork. Iako odlazak iz Los Anđelesa u Njujork mnogim glumcima predstavlja pogrešan smer u karijeri, Hofman, koji kao sin snažnog čoveka i nije imao najopuštenije i najsrećnije detinjstvo, žudeo je za Velikom Jabukom, staništem onih koji se nigde ne uklapaju. Ali ni ondašnji život nije bio lak.
- Nisam bio deo glumačkog udruženja "Actors Studio" iako sam to pokušao da postanem čak pet puta. Morali ste da prođete prvi ocenjivački sud, što ja nisam. A onda vas je čekao drugi krug kada vas ocenjuje učitelj glume Li Strasberg. Ali ponavljam, nisam prošao ni prvi krug. Bilo je to grozno iskustvo. Audicije su se održavale u krug, u mračnom prostoru, i tresao sam se od straha. Onda sam čuo da Li održava privatne časove u Karnegi Holu. Tamo je imao veliku sobu u kojoj se smestilo 70 ili 80 studenata i svi smo platili te časove. Trebale su mi dve godine da samo dođem na razgovor s njim. A onda sam još godinu dana čekao da bih saznao da sam primljen. Zatim sam počeo da učim glumu kod njega. Plaćao sam školarinu, što je zapravo značilo da sam čistio toalete - prisetio se.
S vremena na vreme holivudske zvezde bi dolazile na časove da pogledaju šta i kako učenici rade, a jednom je prilikom pogledao na balkon i vidio plavušu u krznenom kaputu.
- Pomislio sam: “Evo još jedne jadne glumice koja pokušava da izgleda kao Merilin Monro, ali joj ne ide.” Onda sam nekoliko minuta kasnije ponovo pogledao gore i to je zaista bila ona. Izgledala je krhko. Imala je prozirnu kožu, mogao si joj videti vene - otkrio je. Bila je to 1962. godina kada je diva preminula. Mlađani Dastin u to je vreme stan delio s Džinom Hekmanom i Robertom Duvalom.
- Sva trojica smo se pripremali za život na pozornici, misleći da nas čeka angažman za angažmanom na Of-Brodveju. Smatrali smo da će naš veliki uspeh biti već i to da pristojno živimo od glume - rekao je. U međuvremenu su prihvatali razne poslove. Duval je noću radio u pošti, a Hofman kao konobar, ali i daktilograf pa je u minuti mogao da natipka do 90 reči. Bio je zaposlen i kao asistent u psihijatrijskoj bolnici, bio je perač posuđa, garderober u pozorištu, tokom štrajka novina bio je kolporter na Tajms Skveru, prodavao je igračke u robnoj kući Mejsis...
- Džin je imao najteži posao. Radio je za kompaniju za selidbe iz Grinič Vilidža, što znači da je nameštaj nosio gore i dole po stepenicama zgrada koje su imale i do šest spratova. Neprestano sam mu govorio da i meni sredi posao tu jer je plata bila dobra, ali je odgovorio kako misli da ja to ne bih mogao. On je frižider mogao da stavi na leđa i tako da ga nosi. Napokon sam ga nagovorio da mi dogovori posao. Nosio sam knjige gore i dolje. I nakon pola dana dao sam otkaz.
Nastavak na sledećoj strani
