Ako ste u dvadesetim godinama, najverovatnije se ne opterećujete ovim zdravstvenim poteškoćama i verujete da će proći decenije pre nego što pojedini simptomi i dijagnoze zakucaju na vaša vrata.
Pojedina oboljenja uglavnom se vezuju za srednje i pozno životno doba, ali novija istraživanja i iskustvo pokazuju da, zapravo, pravila nema: mnoga takva stanja mogu da se dogode i u dvadesetim i tridesetim godinama.
— S epidemijom gojaznosti i sedentarnog načina života, rastu faktori rizika kao što su povišen holesterol i krvni pritisak kod mladih osoba — ističe dr Erin Mičos, saradnik direktora preventivne kardiologije Centra za prevenciju srčanih oboljenja Univerziteta "Džon Hopkins" u Merilendu. — Važno je znati da je moguća prevencija ovih faktora rizika. Ako žene odmah naprave promene u životnom stilu, mogu značajno da snize rizik za nastanak ovih zdravstvenih poteškoća.
NE PROPUSTITE
Ovo stanje često se naziva tihim ubicom, jer ljudi često nemaju simptome iako im povišen pritisak negativno utiče na zdravlje srca, bubrega, mozga i krvnih sudova.
Sedam odsto žena starosti između 20 i 34 godine ima visok krvni pritisak, a iako to ne deluje kao prevelika stopa, problem je u tome što se kod mlađih osoba ovo stanje često ne dijagnostikuje i ne leči na vreme. Ukoliko blagovremeno lečenje izostane, posledica može da bude neka od bolesti srca kasnije u životu i, eventualno, srčani udar. Štaviše, držanje krvnog pritiska pod kontrolom smanjuje rizik za srčani udar za čak 48 odsto!
Možete da imate dijabetes i da to ni ne znate! Procenjuje se da samo u Americi živi 3,1 miliona žena koje ne znaju da boluju od dijabetesa jer nisu primetile simptome.
Faktor rizika često je gojaznost, koja je u porastu kod svih grupa, pa čak i kod dece.
— Konzumiramo više kalorija, više slatkih napitaka i brze hrane i provodimo previše vremena sedeći — ističe dr Mičos i napominje da ovo stanje pogađa sve više ljudi.
U većini slučajeva, moždani udar pogađa ljude starije od 65 godina, ali jedno novije istraživanje pokazalo je porast od čak 32 odsto moždanih udara zabeležih kod žena starosti između 18 i 34 godine. Ovako nagao skok takvih slučajeva je razlog za brigu, napominje Mičosova.
— Iako je ređe da mlađe žene dožive moždani udar, kada se to dogodi on je fatalniji — ističe ona.
NE PROPUSTITE
Iza toga stoje faktori koji dovode do kardiovaskularnih bolesti: pušenje, gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak, povišen holesterol... Veruje da je rizik viši kod žena koje koriste oralnu kontracepciju nego kod muškaraca njihovih godina, kao i da verovatnoću da će doći do moždanog udara povećavaju autoimune bolesti kao što su lupus i reumatoidni artritis.
Kako stručnjaci Univerziteta "Džon Hopkins" napominju, sve je više milenijalaca kojima se dijagnostikuju tumori debelog creva i rektuma, a prema rečima profesora onkologije Škole medicine ovog univerziteta dr Nila Azada, stručnjaci još uvek nisu sigurni zbog čega je tako.
Zbog toga je veoma važno razgovarati s lekarom o svakoj eventualnoj promeni izgleda stolice i obavezno se javiti odabranom lekaru ukoliko se pojavi krv u stolici ili neka važnija promena u ritmu pražnjenja creva. Budući da se ovi kanceri ređe dešavaju kod mlađih ljudi, oni se obično ne prepoznaju na vreme, pa je brza reakcija ključna.
Dr Nilo Azad dodaje i da svako čiji su roditelji, braća ili sestre imali rak creva pre 50. godine obavezno mora ranije da obavi preventivne testove — makar deset godina pre starosti u kojima je članu porodice dijagnostikovan ovaj kancer.
- "Skupljanje" mozga
Iako ovaj naziv deluje strašno, u pitanju je normalan deo starenja, ali pojedini faktori povezani su s nešto bržim smanjenje zapremine mozga: pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost i dijabetes. To dalje utiče na mentalne kapacitete, napominje dr Mičos i podseća na studiju koja je pokazala da je odlična preventiva zdrav način života fokusiran na očuvanje kardiovaskularnog života još u dvadesetim godinama.
Stvar je jasna — ako živite zdravo u prvoj polovini života, ući ćete zdraviji u drugu polovinu.
NE PROPUSTITE
