NIJE SVEJEDNO je li kuvano ili sirovo: Ove namirnice su najveći izvori vitamina K iz prirode

Ovaj vitamin možda nema toliko uloga u organizmu kao vitamini C i D, ali ono "malo" posla što obavlja je izuzetno važno, zbog čega je bitno izbeći njegov nedostatak

Vitamin K poznat je još kao koagulacijski i antihemoragični vitamin je igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi, zbog čega se on koristi u zaustavljanju krvarenja.

 

On spada u vitamine koji su rastvorljivi u u mastima, odnosno u liposolubilne, a u prirodi se može naći u dvama oblicima: kao K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon), dok se sintetski dobijaju K3, K4 i K5. Vitamin K1 jedini je koji se, zapravo, dobija putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije u tankom crevu.

Pored uloge koju ima u procesu zgrušavanja, vitamin K učestvuje u održanju čvrstine kostiju, a uz to usporava artritis i osteoporozu.

 

Budući da bakterije stalno sintetišu ovaj vitamin u gastrointestinalnom traktu, do njegovog manjka zbog toga što nije zastupljen u ishrani dolazi retko. Izuzetak su novorođenčad, koja imaju sterilnu crevnu floru, zbog čega se vitamin K još uvek ne proizvodi, a u majčinom mleku ga manjka, pa se roditeljima često preporučuje da bebama daju suplement vitamina K.

 

Nedostatak je, naravno, moguć i kod odraslih: usled loše ishrane, smanjene apsorpcije vitamina K i kada je unet u dovoljnoj meri, više operacija abdomena, nekih hroničnih oboljenja, primene nekih grupa lekova, alkoholizma itd.

 

Preporučuje se da muškarci stariji od 19 godina dnevno unesu oko 120 mikrograma vitamina K, dok se ženama starijim od 19 godina savetuje dnevni unos od 90 mikrograma.

Njegovi najbogatiji izvori iz prirode su:

 

• Kelj (kuvani) — šolja od 120 mililitara ima 562 mcg vitamina K
• Kelj (seckani, sirov) — šolja od 250 mililitara ima 499 mcg vitamina K
• Spanać (kuvani) — šolja od 120 mililitara ima 469 mcg vitamina K
• List maslačka (sirove, seckane) — šolja od 250 mililitara ima 452 mcg vitamina K
• List maslačka (kuvan) — šolja od 125 mililitara ima 306 mcg vitamina K
• Raštan (seckani, kuvani) — šolja od 125 mililitara ima 408 mcg vitamina K
• List cvekle (kuvani) — šolja od 125 mililitara ima 368 mcg vitamina K
• List cvekle (sirov) — šolja od 125 mililitara ima 161 mcg vitamina K
• Blitva (sirova) — šolja od 250 mililitara ima 316 mcg vitamina K
• Blitva (kuvana) — šolja od 125 mililitara ima 303 mcg vitamina K
• List repe (kuvan) — šolja od 125 mililitara ima 280 mcg vitamina K
• Peršun (sirov) — šolja od 60 mililitara ima 260 mcg vitamina K