UVREDLJIVO JE, NEPRISTOJNO I SIGURNO NE POMAŽE: 5 stvari koje nikad (ALI NIKAD) ne treba da kažete gojaznoj osobi

Gotovo da nema osobe s viškom kilograma koja makar jednom nije čula neku od ovih rečenica

Gojaznost je bolest, i to ne bilo kakva — ona je vidljiva i sa sobom nosi estetsku komponentu, koja stvara nesigurnost i dodatni razlog za brigu osobi koja se bori s ovim problemom. To što je vidljiva čini je češćom temom razgovora nego što bi gojazna osoba volela da je slučaj, pa dolazi do vrlo neprijatnih situacija

 

"Bila bi lepa da smršaš."

Da li vi to pokušavate da kažete svojoj drugarici, sestri, majci da je sada ružna? Ova rečenica, iako možda na prvu loptu deluje konstruktivna i kao dobronameran savet, uliva dodatnu nesigurnost i može da izazove da se osoba povuče u sebe i još teže nosi sa svojim problemom.

 

"Mogla bi da smršaš kad bi čvrsto odlučila."

Mršavljenje nije najjednostavnija stvar na svetu — da je tako lako smršati, ne bi bilo gojaznih ljudi nigde na planeti, a da postoji neko sredstvo koje garantovano pomaže, sigurno bismo svi znali za njega.

Ova zabluda posebno smeta profesorki harvardske Medicinske škole dr Fatimi Kodi Stenford, koja ističe da se njeni pacijenti iz dana u dan bore sa svojim telom.

— Svakodnevno gledam borbu svojih pacijenata – ljudi koji koriste svaki oblik lečenja zasnovanog na dokazima koje imamo ovde u Sjedinjenim Američkim Državama, i još uvek se bore sa svojom gojaznošću — naglašava ona i ističe da mnogi ulažu mnogo truda misleći da postoji još nešto što mogu da urade, što je nepromišljeno i štetno.

 

"Zašto ne treniraš?"

Iako nam je prva asocijacija na reč "vežbanje", devojka savršenog tela u helankama i kratkom topu, to obično nije slučaj: iza takve devojke su sati i sati napora i mi ne znamo od koje je tačke ona krenula. Ljudi uglavnom veruju da oni koji se bore s viškom kilograma ne treniraju, a zapravo je mnogo njih koji vežbaju i više nego vitki ljudi jer se trude da postignu rezultat.

Dr Kodi Stenford napominje da mršavljenje jača kardiovaskularno i mentalno zdravlje, smanjuje rizik za nastanak demencije i kancera, ali da se na njega ne treba oslanjati kao na jedinu taktiku za mršavljenje jer kod mnogih ljudi vežbanjem ne dolazi do "održivog mršavljenja".

"Jao, i ja sam tako debela" (a niste)

Možete li da zamislite kako se oseća osoba koja je od vas teža 20 i više kilorgama u trenutku kada izgovarate da ste i vi gojazni? Čak i ako je vaša namera dobra i želite da utešite nekoga kome nikako ne polazi za rukom da smrša, ova rečenica više je uvreda nego bilo šta drugo.

"Burek? Poješćeš burek? Stvarno?"

Bez obzira na to da li je u pitanju nezdrava večera, grickalice ili međuobrok, ovakvi komentari su, pre svega, nepristojni — jer nikoga ne treba da se tiče šta će druga osoba pojesti, a potom i prepuni osude, zbog koje će se gojazna osoba osetiti veoma loše (a sve su prilike da će se svakako i sama kajati odmah posle poslednjeg zalogaja!). Pri tome, možda je to prvi put da je ona rešila da se počasti nezdravom hranom posle mnogo, mnogo vremena, možda je u PMS-u... Štagod da je razlog, samo je njen i niko ne sme da komentariše njen izbor.