Čuveni muzičar prvi put nakon ćerkine smrti otkriva kroz kakve muke i probleme je prolazio u pokušaju da je spase od pakla droge, navodi u čemu je sve njegova krivica i ističe da su mu unuci motiv da živi dalje.
Krivite li sebe što niste bili stroži otac?
- Kriv sam zato što sam verovao da moje dete mora da prođe i onu ranu fazu džointa i nekoliko piva, ali da neće sigurno da se hvata težih droga. Kada mi je sva oduševljena pričala o tom svom prvom dečku bubnjaru u koga se zaljubila, normalno da joj nisam branio da se s njim zabavlja, jer sam dečka i znao iz viđenja i čak sam im iznajmio stan da ne moraju da se smucaju kojekuda. To mi je bila najveća greška. Tada je u tom stanu postala narkomanka jer su njih dvoje tu napravili narkomansko leglo.
Da li je tačno da ste bivšoj supruzi govorili da ne treba da imate decu?
- Jeste, jer sam znao da će to dete biti na mene, da će imati moju genetiku, a moja genetika je sa izrazitim nagonom za životom, i to njegovom poročnom stranom, sa devizom "Sve što radim, radim detaljno i do kraja, bez mere i ograničenja, pa ko živ, ko mrtav." Znao sam da ću se ja izvući i iz najgoreg, ali za svoje dete to nisam mogao da garantujem, i to se, nažalost, i desilo.
Na koji način ste uspeli da se izborite sa svojim porocima, a gde je Maja omanula?
- Počeo sam da pijem i opijam se s 13 godina, kada sam počeo i da sviram bubnjeve, i to ludilo s alkoholom je bio moj zaštitni znak sve do pre deset godina. Tada sam se lečio i izlečio od periodičnog alkoholizma, jer nisam bio hronični alkoholičar koji mora da pije svaki dan. Nisam bio fizički vezan za alkohol, već sam voleo to ludilo kad krenem da pijem, tu potpunu slobodu razvrata i bluda. To je kod mene bila stvar odluke, a ne moranja zbog zavisnosti. Uspeo sam da se skinem s kokaina dok sam živeo u Londonu od 1971. do 1974. godine i radio dve godine u "Hard rok kafeu", u kojem sam i radio, i šmrkao kokain, pio viski i duvao džointe, sve odjednom, simultano. Na kraju je ipak pobedila moja želja da se bavim muzikom, jer sam tada prešao na gitaru i hteo sam da se vratim u zemlju, da napravim bend i sviram svoj teški rok, a to je podrazumevalo da se skinem s kokaina, trave i hašiša, a da ostane samo alkohol, i to žestina. Uspeo sam da se rešim droge, napravio sam grupu Vatreni poljubac, i što bi rekli Englezi, ostalo je istorija.
Kako se osećate sada? Da li vam ćerka svakim danom sve više nedostaje?
Čovekova ličnost je kao stolica na tri noge. Jedna noga je žena, druga dete, a treća njegova karijera. Kako sam Maju izgubio, ta stolica se klima, fali mi trećina mene, osećam se kao duhovni invalid i još ta praznina neopisivo boli."
Koliko vam znači podrška supruge Suzane?
- Da nije Suzane i njene potpune i sveobuhvatne ljubavi prema meni, ne znam da li bih mogao da prebrodim ovaj teški gubitak, čak bih se možda i vratio alkoholu i završio sa životom.
A vaši unuci?
- Oni su već četiri godine u domu. Hteo sam da ih uzmem, ali nisam mogao zbog papira i više stvari. Njihov deda je za njih tu 24 sata, stalno ih obilazim i zbog njih moram da budem na nogama i još dugo da živim.
NE PROPUSTITE
