Žao mi je što su ti mališani, kao i njihovi roditelji, sad morali da čuju da sam ja maltretirana i tučena. Već sam saznala da je neki otac negde prokomentarisao da svoje dete neće pustiti kod mene zbog ove situacije.
Zašto vam se, po vašem mišljenju, sve to desilo?
- Mi smo, žene, zaslepljene ljubavlju. Na početku mi je odgovaralo to što su se drugi udaljavali, niko nije smeo ni popreko da me pogleda. Sve je to bilo super. Ali kad je postao agresivan, to mi više nije prijalo. Školski drug iz detinjstva pošalje mi poruku, a on mi napravi haos zbog toga i onda me izudara. Bio je patološki posesivan, a vidim, izjavljuje da sam ja bila ljubomorna. I sve ono što je meni branio, on je radio. Sva sreća što inače ne volim da izlazim, ne smem ni da pomislim šta bi bilo da je drukčije. Jednom me je izmlatio zato što sam htela da se pojavim na nekom medijskom događaju.
Kao, što se ja eksponiram? Napravio mi je cirkus od života. Bila sam predmet medijske pažnje zbog uspeha koje sam postizala, a sad kao žrtva nasilja. Kad me je tužilac pitao koliko puta me je udario i da li se to često dešavalo, prvo sam odgovorila da nije. Onda sam malo razmislila i rekla: Dobro, jednom u petnaest ili dvadeset dana. Pa se setim da od 27. decembra do 5. januara nije prošlo ni dve nedelje i kažem: Dobro, između deset i petnaest dana. Počnem da se smejem od očaja. Pitam se da li je to moguće. Stvarno sam bila u paklu. Valjda je to život. Možda se sa svim tim treba izboriti, život nas iskušava najviše što možemo da izdržimo.
Postoji li mogućnost da vam se ponovo dopadne neki muškarac koji deluje opasno?
- Nemoguće je proceniti nekog samo pogledom. Momak može da izgleda opasno, a da bude dobar. Znam takve ljude. Doduše, i Simon je delovao tako prvih nekoliko meseci. Svideo mi se kako izgleda i dopao mi se njegov glas, jer smo dugo razgovarali posle svake utakmice na Evropskom prvenstvu, bio je to paket moje sreće. Svaka devojka se nada da će je držati kao malo vode na dlanu.
Piše: Igor Karanov