Borila se za prava žena, ali i svih ugnjetavanih, i time utabala put slobodi u svojoj zemlji, ali i mnogim damama u politici kao što su Ana Brnabić, Angela Merkle, Margaret Tačer...
Indira Gandi bila je dama kakva se na Indijskom potkontinentu, tada još konzeravativnijem društvu, nije ni moglo zamisliti da će ikada postojati. Ova „žena-zmaj“ ubijena je u atenatu, na današnji dan (31. oktobar) 1984. godine. Kod samog atentata kuriozitet je da su ga izvršili Siki ekstremisti, inače članovi njenog ličnog obezbeđenja, a kad pričamo o njenom životu, tu ima toliko stvari za divljenje da je to neverovatno.
Indira je zbog svojih roditelja, koji su se bavili politikom i pravom, imala beneficije u odnosu na svoje zemljakinje. Ona je od malih nogu primećivala i ukazivala brojne sociološke nepravde u svojoj zemlji, loš odnos prema ženskom polu, ali i političke nepravde prema svojoj porodici.
Kad se uz se to uzme u obzir da se školavala na najprestižnijim ustanovama i Indiji, Švajcarskoj i Engleskoj – možda se već tada moglo naslutiti da će napraviti pravi bum na političko-društvenoj sceni. Može se reći da je zaslužna za veliki broj dama u politici, zato jer se izborila za njihova prava i svojim aktivizmom im dobro utabala put. Slobodno se može navesti da danas vrlo verovatno na svojoj poziciji ne bi bila na naša premijerka Ana Brnabić, da nije bilo Indire Gandi. Takođe, isto se odnosi i na Angelu Merkel, Margaret Tačer i mnoge druge dame, koje bi mnogo teže iZgradilie današnje karijere.
A dok je Indira još bila devojčica u njenoj rodnoj Indiji buknuo je pokret za nezavisnost od britanskih vlasti poznat kao Pokret nesvrstanih. Njen deda je bio jedan od začetnika te akcije, pa je u svojoj kući često imala prilike da vidi, čuje i upozna brojne političare i druge pripadnike pokreta.
Imala je veoma neobične i kreativne ideje, kao što su na primer bile igre sa lutkama. Ona je, naime, uz pomoć svojih lutaka dramatizovala političku scenu u svojoj zemlji, s time da su njene lutke uvek pobeđivale u demonstracijama, ostavljajući britanske vlasti u čuđenju. Kako je sama navela jednom prilikom – te njene lutkarske igre su tih godina bukvalno održavala stanje u Indiji.
U ranim danima svog aktivizma, organizovala je Bal Charkha Sangh, događaje na kojima su mala deca mogla da nauče kakoda da rade na prelu. Sa tim da je u vreme indijskog pokreta za nezavisnost, prelo imalo opasnu simboliku, tačnije popularizovalo je Mahatmu Gandija i ono je postalo simbol zastave za oslobođenje.
Sa svega 12 godina osmislila je pokret Vanara Sena (u doslovnom prevodu vojska majmuna). Na prvom sastanku se pojavilo više od hiljadu devojčica i dečaka. Iako je to u početku izazivalo podsmeh starijih - to je nije ni najmanje obeshrabrilo. Ona je u godinama koje su predstojale uspela da okupi više 60.000 članova. Omladine Indije je tada izrađivala letke i važne dokumente, koji su narod pozivali na demonstracije.
Rekla je "ne" šablonima i tradicijama koje ne čine dobro narodu i svojim postupkom kada se udala Feroza Gandija. On je inače bio pripadnika Parsija, etničke grupe poreklom iz Irana koja je privržena zoroastrizmu. Tim je činom pokazala da bi u oslobođenju zemlje trebalo da učestvuju svi pripadnici Britanske Indije, a ne samo Indijci. Kao kazna vlasti za ovaj brak, usledio je odgovor u vidu zatvorske kazne sa oboje supružnika.
Međutim, kada je nakon višegodišnje borbe Indija oslobođena i njen otac postao prvi premijer, njen život je dobio novi obrt. Postala je njegova desna ruka i aktivno učestvovala u svim segmentima njihovih daljih aktivnosti.
Nakon smrti oca postala je ministrarka informisanja, kada je regulisala cenzuru medija i radila na projektu planiranja porodice u Indiji, što u široj javnosti nije bilo prihvaćeno s oduševljenjem.
Njena je aktivnost bila primećena u samom političkom vrhu pa je nakon iznenade smrti premijera Šastrija postala prva premijerka Indije. Svakako, nisu svi bili oduševljeni time što zemljom upravlja žena pa je dobila pogrdni nadimak Gungi Gudija, što znači praznoglava lutka.
Bila je optužena i za prekršaje na kasnijim izborima. Sud ju je proglasio krivom i naredio joj da podnese ostavku. Ali Indira je imala na umu nešto drugo – proglasila je vanredno stanje u državi.
Iako je morala da ode sa svoje funkcije, vratila se nekoliko godina kasnije i ponovo postala premijerka, ali njeni politički protivnici su isplanirali njeno ubistvo. Ubio ju je sopstveni telohranitelj i pripadnik Sika s kojima je Indira bila na ratnoj nozi.
I pored svih gubitaka sa kojima se suočila, između ostalih i sa ubistvom sina, uspela je da ženama otvori vrata prema političkom i i društvenom angažmanu.
Stariji možda pamte da je 1966. godine posetila i Jugoslaviju.