U 1993. godinu Selešova je snažno ušla. U januaru je treći put zaredom osvojila otvoreno prvenstvo Australije pobedivši Štefi Graf.
Nije prošlo dugo, a nabacila sam još jedan ‘kamen’ težine. I, stila do njih 12 (76,2 kg). Ali, znala sam da me tenis čini srećnom i krenula sam naporno da radim da bih mu se vratila. Brinulo me sve gore zdravstveno stanje mog oca, ali bila sam svesna kolika sam postala. Uz to, uopše mi nije pomagalo ni to što su svi bili opsednuti time kako sam izgledala, a ne kako sam igrala.
Nakon osvajanja Australijan opena 1996, ispala sam na Vimbldonu od igračice koja je bila 59. Novine su tada pisale da sam izgledala kao sumo rvač.
Kada je moj otac umro 1998, bili smo šokirani, a ja sam se opet okrenula - hrani. Ponovo sam izvodila tajne pohode na kuhinju, naručivala klopu preko hotelskog servisa, sve dok treneri nisu zabranili da mi se obroci donose u sobu. Iako sam se osećala užasavajuće neatraktivnom, izgleda da je još uvek bilo muškaraca koji su bili zainteresovani za mene. Bendžamina sam upoznala na jednoj veridbi. Bio je od onih korporativnih ljudi koji putuju svetom, a pritom pravi gurman. A imao je i ono nešto što nisu imali drugi momci s kojima sam izlazila: bio je gojazan. To me je i tešilo. Shvatila sam to kao tiho pristajanje na ono kako ja sama izgledam.
Imala sam tada problem sa desnim stopalom i morala sam da prestanem sa treninzima, pa sam to shvatila kao opravdanje da sa Bendžaminom idem na što je više večera moguće. Desetinu puta bih prosto otišla da ga vidim u Bostonu, a onda smo išli kroz grad i jeli. Nikada se, s njim u društvu, nisam pitala kako sam. Mislim da me je voleo onakvu kakva jesam. I, taj osećaj me je oslobađao. Ali, nije zapravo bilo baš tako. Počela sam da ga, poput senke, pratim u jedenju - on naruči dezert - to je odmah bilo zeleno svetlo i da ja učinim isto.
Nije prošlo dugo, a ponovo sam počela da nosim odeću broj 18. Jednog vikenda sam odletela u Boston da ga vidim. Nisam do tada upoznala nijednog njegovog prijatelja, a on je pravio veliku večeru. I, dok sam pričala sa njegovim najboljim drugovima, Bendžamin mi je prišao od pozadi. Sedela sam i pomerila se da i za njega ima mesta. On se smestio, stavio ruku oko mog struka. O, kako lepo, pomislila sam. A onda sam osetila kako mu se prsti smeštaju na moje telo i kako hvata veliki deo moje kože.
"O, draga, morala bi da pripaziš. Postaješ malo previše prijatno zaobljena ovde’. Nasmejao se, uzeo gutljaj vina i pomislio da je uradio nešto mudro. A ja sam se osetila kao da mi je lupio šamar. Svi njegovi prijatelji su mogli da čuju šta je rekao, a ja sam osetila kako crvenim u licu. Bila sam ponižena i besna.
Te iste noći, nešto kasnije, raskinuli smo i prvim letom sam se vratila ujutru za Floridu."
Nastavak na sledećoj strani!
