Naša čuvena glumica otvara vrata svog letnjeg doma na Srebrnom jezeru u koji se iz Beograda seli s prvim danima proleća i gde provodi najveći deo vremena, sve do jeseni...
Kad je u Beogradu, čuvena glumica i svoje pozorište Atelje 212 naziva drugom kućom. Upravo tu je nedavno po 300. put odigrala predstavu „Ljubavno pismo".
- Presrećna sam i ponosna. To je za nas glumce velika stvar i upravo smo to tako i doživeli. Divno smo proslavili taj lep jubilej. Veoma mi je drago što smo svi živi i zdravi. Poslednje 24 godine nismo mogli da pretpostavimo da će to biti tako dugog veka. Pretvorili smo se u jednu veliku, čvrstu i skladnu porodicu, a svi volimo da igramo tu predstavu jer nas publika podržava. Sad guramo dalje. To je redak jubilej i velika stvar jer nije lako toliko dugo trajati. I mi uvek po nešto dodamo, oduzmemo, unesemo malo humora u predstavu - kaže Gorica i priznaje da je i sama pisala ljubavna pisma.
- Jesam, ali to je bilo davno. Čuvam sve kao dragu uspomenu. Imam ih preko 20, a dobila sam ih od jedne osobe, ali danas više niko ne piše pisma. To je sve nestalo. Društvene mreže i poruke uzele su maha i taj lep vid komunikacije koji je imao svoju čar, naprosto se izgubio - kaže glumica, koja je 27 godina u braku.
- Postoje takvi trenuci kad se čoveku čini da nema izlaza, da sunce neće izaći sutra. Ali i to prođe, i to je za ljude. Moj suprug i ja prošli smo mnogo toga zajedno. Čovek ne treba mnogo da se osvrće i lije suze nad prošlim vremenima, nad mladošću, već mora da gleda napred, pa dokle stigne. Smatram da ljubav jeste pokretač svega. Bez nje ne može da se živi. Važno je da ostavimo velike planove i ideje po strani i počnemo da popravljamo svet od malih stvari, kako bismo možda postali veseliji. Recimo, ako vidite otpadak na ulazu u svoju zgradu, sklonite ga ili kupite nemoćnoj baki namirnice. Sve to čini život srećnijim - zaključuje Gorica.
