Naša čuvena glumica otvara vrata svog letnjeg doma na Srebrnom jezeru u koji se iz Beograda seli s prvim danima proleća i gde provodi najveći deo vremena, sve do jeseni...
Na istoku, gde Dunav obeležava granice naše zemlje, a priroda ističe ono najlepše što ima, smeštena je porodična kuća glumice Gorice Popović.
Iako je zvanično prijavljena na beogradskoj adresi, tačan odgovor na pitanje gde je zapravo njen dom, nikada ne daje precizno. Dok u kasnu jesen i zimu, kada je i pozorišna sezona u jeku, istaknuta umetnica boravi u beogradskom stanu, u proleće i leto, kada priroda buja a profesionalne obaveze utihnu, odlazi u prelepu porodičnu kuću pokraj Srebrnog jezera.
Živa ograda sa kapijom od jednako isečenih, crvenkastih daščica krije božanstveni vrt koji skriva kućicu nalik onima iz bajki.
Prirodom, koju ispisuju pejzaži prostranih livada i malih visoravni mestimično obraslih šumom, dominira veliko jezero udaljeno od njenih ulaznih vrata samo stotinak metara.
Nastavak na sledećoj strani.
Čim dođe proleće, ja odlazim na Srebrno jezero, gde i inače provodim dosta vremena. Naravno, i Vaskrs smo proslavili ovde, gde sam prethodno farbala jaja. Najviše volim da ih dekorišem u lukovini sa biljkama. Napravim lep reljefni list, prilepim ga na jaje, koje potom "obučem" u čarapu i spustim u lukovinu - počinje priču glumica, koja svoju vikendicu smatra letnjim domom punim uspomena.
Rođena je u Kragujevcu, ali je već po završetku gimnazije prešla u Beograd. U to vreme, njeni roditelji kupili su ovaj plac, pošto je prethodno njen otac godinama dolazio u kamp na obali Srebrnog jezera i kao veliki ribolovac zaljubio se u ovaj predeo.
Jednog dana, 1980. godine, otac ju je doveo na ovu livadicu obraslu šikarom i rekao: "Ovde ćemo da napravimo kuću!" Umeo je da prepozna idealan prostor iako je Gorici ovo parče zemlje delovalo kao velika divljina.
Sada ovde provodim vreme uživajući u prirodnoj lepoti i opuštanju. Leti odlazimo na kupanje, dolaze nam prijatelji u posetu, pravimo riblju čorbu. Još pamtim anegdotu kada mi se kotlić prevrnuo sa ribljom čorbom, pa sam trčala u restoran kod mog prijatelja Brke da kupim njegovu čorbu. Uglavnom, ovde je uvek lepo i dani su ispunjeni događajima - opisuje umetnica.
Lepe uspomene kojima odiše kako unutrašnjost domaćinstva, tako i njegovo okruženje, jedan su od glavnih razloga zašto Gorica veoma često prelazi put od 120 kilometara koliko je deli od beogradskog doma. Kuća je sazidana kao zajednička imovina glumičinih roditelja i tetke. U svojoj polovini glumica uživa sa suprugom Nenadom, inače džez saksofonistom.
Ljubav prema starinama i etno detaljima, Gorica je jasno istakla kroz unutrašnje uređenje kuće. Sve što je moglo da bude rukom napravljeno, tako je i uneseno u dom. Budući da su svi članovi porodice Popović u tesnoj vezi sa umetnošću, predmeti koji imaju upotrebnu vrednost uglavnom su ručni rad.
- Dosta ima oslikanih stvari, oslikala sam ormare, drvo, volim da pravim zezalice po dvorištu. Planiram izložbu, imam dosta radova, ali ne znam kako ću sve stići jer imam dosta posla. Treba da nađem i dobar prostor da sve izgleda kako treba. Poslednja izložba bila je u galeriji RTS-a - ističe Gorica i dodaje da je cela kuća pomalo demode. Veliki trpezarijski sto i bračni krevet su dela njenog oca. Radio je kao slikar izvođač u kragujevačkom pozorištu. Dok se on zanimao predmetima od drveta, glumičina mama šila je i vezla prekrivače i jastučiće. Od oboje je nasledila kako talenat, tako i interesovanje za ručni rad, pa slika po drvenariji, oslikava razne upotrebne predmete od drveta, ali šije i veze košulje i suknje. Kulinarsku veštinu nasledila je od bake kojoj je posvetila serijal TV emisija „Peline đakonije".
Nastavak na sledećoj strnai.
Kad je u Beogradu, čuvena glumica i svoje pozorište Atelje 212 naziva drugom kućom. Upravo tu je nedavno po 300. put odigrala predstavu „Ljubavno pismo".
- Presrećna sam i ponosna. To je za nas glumce velika stvar i upravo smo to tako i doživeli. Divno smo proslavili taj lep jubilej. Veoma mi je drago što smo svi živi i zdravi. Poslednje 24 godine nismo mogli da pretpostavimo da će to biti tako dugog veka. Pretvorili smo se u jednu veliku, čvrstu i skladnu porodicu, a svi volimo da igramo tu predstavu jer nas publika podržava. Sad guramo dalje. To je redak jubilej i velika stvar jer nije lako toliko dugo trajati. I mi uvek po nešto dodamo, oduzmemo, unesemo malo humora u predstavu - kaže Gorica i priznaje da je i sama pisala ljubavna pisma.
- Jesam, ali to je bilo davno. Čuvam sve kao dragu uspomenu. Imam ih preko 20, a dobila sam ih od jedne osobe, ali danas više niko ne piše pisma. To je sve nestalo. Društvene mreže i poruke uzele su maha i taj lep vid komunikacije koji je imao svoju čar, naprosto se izgubio - kaže glumica, koja je 27 godina u braku.
- Postoje takvi trenuci kad se čoveku čini da nema izlaza, da sunce neće izaći sutra. Ali i to prođe, i to je za ljude. Moj suprug i ja prošli smo mnogo toga zajedno. Čovek ne treba mnogo da se osvrće i lije suze nad prošlim vremenima, nad mladošću, već mora da gleda napred, pa dokle stigne. Smatram da ljubav jeste pokretač svega. Bez nje ne može da se živi. Važno je da ostavimo velike planove i ideje po strani i počnemo da popravljamo svet od malih stvari, kako bismo možda postali veseliji. Recimo, ako vidite otpadak na ulazu u svoju zgradu, sklonite ga ili kupite nemoćnoj baki namirnice. Sve to čini život srećnijim - zaključuje Gorica.
