Kako sprečiti ili makar usporiti demenciju? 19 saveta za svakodnevni život zbog kojih će starost biti lakša i srećnija

Jeste li znali da ako nakon nekog razgovora sednete i razmišljate o tome ko je šta rekao kojim redosledom ili radite nešto levom rukom iako ste desnoruki već radite mnogo za prevenciju demencije?

Demencija je progresivno i nepovratno opadanje mentalnih sposobnosti i izaziva poteškoće ili čak nemogućnost razmišljanja, učenja, pamćenja, komuniciranja i svakodnevnog funkcionisanja u društvu.

Karakteristična je za osobe starije životne dobi, kao pojava očekivana u procesu starenja, iako ona nije normalan deo starenja već patološko stanje koje se kod većine ljudi ne razvija.

Demencija nastaje kao posledica više faktora, a jedno istraživanje iz 2020. pokazuje kako uticati na njih da bi se sprečilo ovo stanje. Štaviše, autori studije objavljene u medicinskom časopisu "The Lancet" veruju da bi se 40% slučajeva demencije moglo sprečiti ukoliko se preduzmu mere za smanjenje rizika.

 

Štaviše, britanska dobrotvorna organizacija Udruženje za Alchajmera proširila je tu listu na čak 19 stvari koje možemo da promenimo u svakodnevici u okviru prevencije demencije i Alchajmerove bolesti za 40 procenata.

 

Kako sprečiti i usporiti demenciju?

 

• 1. Učenje jezika. Brojne studije su pokazale da ljudi koji uče još jedan jezik u kasnijem periodu života imaju jače moždane funkcije. Jedno kanadsko istraživanje iz 2007. pokazalo je da ljudi govore više od jednog jezika razvijaju simptome demencije, u proseku, četiri godine posle onih koji znaju samo jedan jezik.
• 2. Kvalitetan san. Hronična nesanica, odnosno kada neko najmanje tri meseca ima probleme da se uspava ili održi san, za posledicu ima povišen krvni pritisak, srčane probleme, gojaznost, snižen imunitet i depresiju. Svi ovi faktori rizika mogu da doprinesu nastanku demencije jer neprestani manjak sna može da dovede do nagomilavanja beta-amiloida, koji su povezani s Alchajmerovom bolešću.
• 3. Očuvanje sluha. Ljudi često ne primete kad počnu da gube sluh, pa bi trebalo voditi računa i redovno se pregledati. Slabljenje ovog čula donosi ogroman gubitak stimulacije i naročito oštećuje delove mozga koji su odgovorni za pamćenje.
• 4. Boravak u prirodi. Neurolog dr Rahul Džandijal preporučuje redovne šetnje, makar po lokalnom parku, kako bi se smanjio stres, stimulisao mozak i snizio krvni pritisak, što sve pomaže smanjenju rizika od demencije.
• 5. Jačanje mišića. Trening snage dva do tri puta nedeljno kako bi se povećala mišićna masa može da ima efekte na potencijalne uzroke demencije.

 

• 6. Pravilna ishrana. Hrana bogata žitaricama i zelenim povrćem, koja sadrži obilje folata, korisna je za zdravlje mozga i nerava, što je vrlo važno za očuvanje kognitivnih funkcija.
• 7. Borba protiv usamljenosti. Malo je poznato da je usamljenost jedan od velikih faktora rizika za nastanak demencije, a kod onih koji su već počeli da ispoljavaju njene simptome može da dovede do problema s koncentracijom, gubitkom pamćenja, razumevanjem govora i obavljanjem svakodnevnih zadataka.
• 8. Slušanje muzike. Istraživanja su pokazuju da muzika aktivira "centre za nagrade" u mozgu, odnosno podstiče oslobađanje hormona zbog kojih se osećamo bolje. To je sjajan alat protiv anksioznosti, stresa, pa i samo neraspoloženja, brinuli o demenciji ili ne!
• 9. Kontrola hormona štitne žlezde. Naučnici s Harvarda utvrdili su da kod žena koje imaju visoke i niske nivoe hormona štitne žlezde TSH postoji duplo veći rizik da će razviti Alchajmerovu bolest nego kod žena koje imaju ovaj hormon u normalnom opsegu.
• 10. Druženje s kućnim ljubimcima. Životnje u domu pomažu nam da se izborimo sa usamljenošću i depresijom, a one su faktori rizika za nastanak demencije.

• 11. Upotreba nedominantne ruke. Napravite sebi mali izazov tako što ćete koristiti ruku koja vam inače nije dominatna jer ćete tako podstaći deo mozga koji inače nije toliko zaposlen da bude aktivniji.
• 12. Prevencija dijabetesa i kontrola simptoma. Dijabetes povećava rizik da će nastati demencija, zbog sniženog protoka krvi do mozga. Zato je važno obratiti pažnju na rane simptome dijabetesa i, ako već znate da ga imate, slušati instrukcije lekara.
• 13. Zasladite se! Crna čokolada i kakao mogu da pomogu očuvanju mozga i njegovog zdravlja kako starimo. Kakao, naime, sadrži obilje flavonola, vrste flavonoida koje podstiču dotok krvi do mozga i stimulišu proizvodnju novih neurona. Takođe, usporavaju kognitivno opadanje!
• 14. Kontrola telesne težine. Gojazni ljudi imaju 64% viši rizik da razviju demenciju kasnije u životu, pokazala je studija iz 2017. u kojoj su analizirani podaci 500.000 odraslih osoba.
• 15. Sumirajte u glavi. Vežbanje mozga na ovaj način može da podstakne "radnu memoriju" tako da on ostane u formi. Na primer, nakon nekog događaja ponavljajte u glavi šta se desilo, kojim redosledom, probajte da se setite detalja itd.

 

• 16. Učestvujte u istraživanju. Udruženje za Alchajmera savetuje ljudima koji strahuju od demencije da se uključe u neki program kliničkih studija za istraživanje.
• 17. Pobeda nad depresijom. Pošto je ovo mentalno stanje jedan od glavnih faktora rizika za nastanak demencije, vrlo je važno javiti se stručnjaku na vreme da biste se izborili s ovim problemom.
• 18. Polako s lekovima za spavanje! Iako se protiv nesanice često propisuju određeni medikamenti, postoje studije koje ukazuju da one mogu da doprinesu kognitivnom opadanju, kaže profesor Lešcinger, autor knjige "Tajni svet spavanja".
• 19. Ne krivite gene. Na to koliko smo skloni da razvijemo demenciju može da utiče genetika, ali ona je samo jedan od faktora. Zapravo, oko 40 posto slučajeva demencije može da se spreči ako se smanje rizici u životnom stilu, na pominje Udruženje za Alchajmera.

 

BONUS VIDEO

Demencija se pojavljuje i kod mlađih osoba