Ukoliko je ova hrana obavezan deo vašeg jelovnika, promenite to što pre
Mozak je jedan od vitalnih organa i zadužen je za rad svih organskih sistema, srca i pluća, zbog čega je od ključne važnosti održavati ga u optimalnom stanju. To podrazumeva i način ishrane koji ne ometa mozak u normalnom funkcionisanju.
Ipak, pojedine namirnice, koje su zastupljene u svakodnevnoj ishrani, utiču na mozak negativno, što se odražava i na memoriju, i na raspoloženje, i na povišen rizik za nastanak demencije.
NE PROPUSTITE
- Slatka pića
Pića kojima je dodata velika količina šećera — poput voćnih i gaziranih sokova i energetskih napitaka — ne samo što povećavaju rizik za nastanak dijabetesa i srčanih oboljenja već loše deluju i na mozak.
Istraživanja su pokazala da prekomeran unos slatkih pića povećava verovatnoću za razvoj dijabetesa tipa 2, koji dalje povećava rizik za Alchajmerovu bolest. Uz to, visok nivo šećera u krvi često je povezan s demencijom, čak i kod osoba koje nemaju dijabetes.
Jedna studija sprovedena nad pacovima pokazala je da ishrana bogata šećerom povećava upalne procese u mozgu i slabi pamćenje.
- Rafinisani ugljeni hidrati
Mozak se oslanja na ugljene hidrate kao izvor energije i bez njih funkcija mozga slabi i dolazi do poteškoća s koncentracijom. Međutim, kada se u većoj količini jedu rafinisani ugljeni hidrati, kao što su šećeri i prerađene žitarice poput belog brašna, dolazi do glikemijskog opterećenja.
Istraživanja su pokazala da hrana s visokim glikemijskim indeksom i glikemijskim opterećenjem narušava funkciju mozga. Jedna studija je utvrdila da kod dece i odraslih samo jedan obrok može da oslabi memoriju, a jedno odvojeno istraživanje pokazalo je da zdravi studenti koji jedu veće količine rafinisanog šećera imaju slabije pamćenje.
- Trans-masti
— Ni deca ni odrasli ne treba da jedu ništa što sadrži trans-masti, ni hidrogenizovane niti delimično hedigenizovane — objašnjava dijetetičarka Nanet Kameron. — Ipak, one se nalaze u mnogim namirnicama za koje se veruje da su dobre za decu.
U pitanju su nezasićene masti koje imaju niz negativnih efekata, a među njima je povišen rizik za nastanak Alchajmerove bolesti, lošu memoriju, opadanje kognitivnih funkcija i manji volumen mozga.
Uz to, nakon unošenja trans-masti u organizam, raste nivo lošeg holesterola (LDL) u krvi, a uz to se snižava dobar holesterol (HDL).
- Prerađena hrana
Namirnice kao što su čips, instant nudle, kokice za mikrotalasnu pećnicu, kupovni sosovi i gotova jela puna su šećera, masti i soli, a obično i visokokalorične.
To sve dovodi do formiranja visceralnih masnoća, a studija u kojoj su učestvovale 243 osobe pokazala je da je ova mast povezana sa oštećenjem moždanog tkiva.
- Alkohol
Kada se konzumira umereno, alkohol može da bude prijatan dodatak obroku, ali prekomeran unos alkoholnih pića predstavlja pretnju po organizam na više načina.
Hronična upotreba alkohola dovodi do smanjenja zapremine mozga, metaboličkih promena i poremećaja neurotransmitera, supstanca koje mozak koristi za komunikaciju.
Takođe, alkoholičari češće imaju nedostatak vitamina B1, što može da dovede do poremećaja kao što je Vernikeova encefalopatija, koja dalje može da se razvije u Korsakovljev sindrom.
