Podmukla i tiha bolest kakva je dijabetes počinje simptomima koji su naizgled bezazleni
Dijabetes tip 2, poznat i kao diabetes mellitus, razvija se tiho i postepeno — tako da je gotovo neprimetan. Vrlo ga je lako pomešati s nekim bezazlenim stanjem i potpuno zanemariti, sve dok se ne pojave očigledni simptomi i stanje ne ode predaleko.
Mnogi se, štaviše, iznenade kada dobiju dijagnozu dijabetesa kada se lekaru jave zbog problema kao što su osećaj zamora i pojačano mokrenje.
Ovo oboljenje spada u hronične bolesti iz grupe poremećaja metabolizma, a nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili nije u stanju da iskoristi postojeći u organizmu. Usled toga razvija se hiperglikemija, odnosno nivo glukoze u krvi raste, a kada je on predugo visok može da dođe do brojnih komplikacija i oštećenja u telu.
Prema nekim procenama, više od 415 miliona ljudi na planeti živi s ovim stanjem, a dijabetes spada u bolesti koje su u porastu, pa se procenjuje da će taj broj uskoro premašiti 650 miliona.
Među prvim simptomima bolesti su osećaj iscrpljenosti, često mokrenje, sklonost ka infekcijama, sporije zarastanje rana i mnogi drugi, a tu su i malo poznati simptomi.
Prvi od njih je ekstremna žeđ. Ukoliko, bez obzira na to koliko ste tečnosti popili, i dalje imate osećaj da se dehidrirani i da vam treba još vode, to može da bude znak za uzbunu.
Tkiva u telu, kao što je mišićno, dehidriraju kada u krvotoku ima previše glukoze. Organizam izbacuje tečnost iz tkiva da bi razredila krv i "pomogao" kod povišenog šećera, pa ona lako dehidriraju i kroz osećaj žeđi šalju signal da je telu potrebno još vode.
Upravo je to povezano s pojačanom potrebom za mokrenje kod dijabetičara.
Drugi ovakav simptom je ekstremna glad.
Čak i nakon obroka, može da se zadrži osećaj gladi, a razlog je to što mišići iz hrane nisu dobili dovoljno energije. Otpornost tela na insulin sprečava glukozu da prodre u mišiće i pruži im energiju, zbog čega tkiva signaliziraju da im treba još energije, a organizam to razume kao glad.