U zavisnosti od toga koje oboljenje je izazvalo ovo stanje, ono može da se ispolji na različite načine, ponekad godinama pre nego što se utvrdi problem
Demencija nije jedno oboljenje — ona se javlja kod čak 150 različitih oboljenja i predstavlja progresivno i nepovratno propadanje intelektualnih sposobnosti i mentalnih funkcija. U pitanju je dermin kojim se opisuje niz simptoma, koji utiču na memoriju i mogućnost razmišljanja, obrađivanja informacija i komunikacije.
Kako tvrdi Svetska zdravstvena organizacija, više od 55 miliona ljudi širom sveta živi s demencijom, a svake godine se dijagnostikuje novih 10 miliona slučajeva. I dok je Alchajmerova bolest najčešći uzrok, važno je znati da nije jedini.
NE PROPUSTITE
Iako pokazatelji demencije mogu da variraju u zavisnosti od toga koja bolest stoji iza nje, postoje ključni simptomi po kojima se ona prepoznaje rano, a ovo su najčešći.
- Promene u kratkoročnoj memoriji
Jedan od prvih pokazatelja demencije jeste poteškoća u kratkoročnoj memoriji, koja može da bude vrlo sitna i neupadljiva. Na primer, osoba s demencijom može da se seća nečega što se dogodilo pre mnogo godina, ali ne i šta je doručkovala nekoliko sati ranije. Kako ističe Healthline, takvi ljudi zaboravljaju gde su nešto ostaviti, ne mogu da se sete zašto su ušli u određenu prostoriju ili šta su planirali da rade u toku dana.
- Poteškoće u pronalaženju pravih reči
Problemi u komunikaciji mogu da budu prvi znak demencije, preciznije — pronalaženje pravih reči da se izrazi neka namera ili objasni nešto. U takvim slučajevima je moguće da osoba zastane usred rečenice i ne zna kako da je nastavi.
- Promene raspoloženja
Ukoliko ste osoba s demencijom, možda nećete lako sami kod sebe preporznati ovaj simptom, ali on se jasno uočava kod drugih. Kod ljudi koji žive sa ovim stanje, promene raspoloženja su čest simptom, a zabeleženo je da u ranim fazama demencije može da se javi čak i depresija.
NE PROPUSTITE
Primećeni su i anksioznost, čest osećaj straha, kao i uzrujanost kada se naruši neka dnevna rutina ili kada se dementna osoba nađe u situaciji, prostoriji ili okruženju koje joj nije poznato.
- Apatija
Među prvim znakovima demencije je gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije u kojima je osoba ranije uživala, pa čak i za druženje s porodicom i prijateljima, zbog čega deluje apatično.
- Poteškoće u obavljanju svakodnevnih obaveza
Čak i najmanje promene mogu da ukažu da se polako razvija demencija: osoba ne može da prati recept dok sprema jelo, zaboravlja pravila neke društvene igre i sl.
- Osećaj konfuzije
Na početku demencije može da dođe po opšte zbunjenosti i poteškoća da se zapamti nečije ime ili lice, koji je dan u nedelji ili čak da pacijent zaboravi gde se nalazi u datom trenutku.
- Poteškoće u praćenju priče
Ljudi s demencijom često zaboravljaju značenje reči koje su čuli i imaju muke u praćenju razgovora ili gledanju televizije.
- Loša prostorna orijentacija
Jedan od ranih znakova demencije jeste i loša orijentacija uprostoru, čak i kada treba prepoznati neko mesto koje je dobro poznato.
- Ponavljanje
Repetitivnost je jedna od glavnih karakteristika demencije, bez obzira na to da li je u pitanju ponavljanje već završenih radnji ili više puta ispričanih priča.
- Loše prilagođavanje na promene
Ljudi u ranim fazama demencije mogu da se osete uplašeno kada se suoče s nekom promenom u životu, pa iznenada ne znaju i nemogu da prate šta se dešava i govori oko njih.
- Loša procena
Jedna od posledica kognitivnog opadanja jeste i poteškoća u donošenju odluka, odnosno loša procena u, recimo, tome da li je neka situacija opasna. Tako mogu iz čista mira da pređu ulicu u kojoj se saobraćaj kreće ili da usred zime izađu u letnjoj odeći.
NE PROPUSTITE
