Topi salo i produžava život za 10 godina: Ova dijeta će vam pomoći da se prepolovite BEZ GLADOVANJA

Kuhinja koja je nedavno proglašena najzdravijom na svetu ujedno je i način ishrane koji lako sagoreva masnoće, a kilogrami se ne vraćaju

Želeli da smršate ili ne, mediteranski način ishrane nešto je na čemu će vam telo biti zahvalno. Mnoga istraživanja dokazala su da je ovo jedan od nazdravijih režima.

Stručnjaci norveškog Univerziteta u Bergenu sproveli su vrlo interesantno istraživanje, za koje su koristili podatke iz jedne studije iz 2019. godine. Oni su za potrebe novog istraživanja napravili onlajn alat nazvan Food4HealthyLife ("Hrana za zdrav život") kako bi lakše izračunali očekivani životni vek na osnovu navika u ishrani.

Cilj je, drugim rečima, bio da se utvrdi kako određene namirnice i grupe namirnica utiču dugoročno na zdravlje.

 

Rezultati do kojih su oni došli nesumnjivo pokazuju da je najzdraviji način ishrane — mediteranska. Utvrđeno je da je tajna u pojačanom unosu biljne hrane, sniženoj konzumaciji prerađevina i da, štaviše, ovakav režim može da produži život za deset godina u odnosu na standardnu američku ishranu zasnovnu na rafinisanim i dodatim šećerima, mesnim prerađevinama, brzoj hrani punoj skroba i ugljenih hidrata itd.

— Optimalni način ishrane do kog smo došli sličan je tradicionalnoj meditarnskoj ishrani, ali je relativno blizak i režimima ishrane koji se baziraju na unosu biljaka — kaže dr Lars T. Fadnes.

Šta kad želite da smršate uz ovu hranu? Isto kao i kad samo brinete o svom zdravlju! Jedite polako i prateći jednostavna pravila.

 

• Kako se drži mediteranska dijeta?

 

Mediteranski način ishrane nije klasična dijeta već samo način ishrane, što znači da ne postoji vremensko ograničenje, nema faza dijete, nema gladovanja i nema uobičajenih komplikovanih instrukcija.

Mediteranska dijeta namenjena je ljudima koji žele da se hrane zdravo, da se trajno reše viška kilograma, odnosno da im se oni ne vrate, da preventivno deluju na pojavu mnogih oboljenja, pre svega kardiovaskularnih... Ukoliko niste neko ko za svaki obrok mora da jede meso, ovaj režim će vam se dopasti, kao i ako ne volite da provodite sate i kuhinji i preferirate jela koja se pripremaju brzo.

Međutim, ukoliko se u velikoj meri bavite sportom ili nekim zahtevnim fizičkim poslom, možda bi trebalo da zaobiđete mediteransku i razmotrite neku drugu dijetu.

 

• Šta sme da se jede tokom mediteranske dijete?

Ključni "tajni sastojak" mediteranske kuhinje je maslinovo ulje, vodeći izvor masti u ovoj dijeti, pre svega mononezasićenih masti. Pored njega, jedu se i:

1. povrće (krastavac, crni i beli luk, tikvice, paradajz, brokoli, spanać, luk, šargarepa, krompir, s kojim ipak ne treba preterivati jer ima visok glikemijski indeks...)
2. voće (lubenica, borovnice, maline, kupine, dinja, mandarine, pomorandže, grejpfrut, jagode, jabuke, limun...)
3. orašasti plodovi (lešnici, orasi, bademi, semenke bundeve i suncokreta, pistaći...)
4. mahunarke (pasulj, leblebije, sočivo...)
5. žitarice od celog zrna (pirinač, pseudožitarica kinoa, heljda, integralni pirinač, integralno kukuruzno brašno...)
6. jaja
7. meso (piletina, guščetina, jagnjetina, junetina...)
8. mlečni proizvodi (jogurt, sir...)
9. riba i morski plodovi (losos, tuna, pastrmka, oslić, rakovi, lignje, školjke...)
10. začini (mirođija, nana, ruzmarin, peršun...)

Dodatni saveti

Važno je da pijete veće količine vode, da jedete češće u manjim količinama, tako da nikada ne budete gladni. Jedite bez žurbe, uživajući u svakom obroku, tako da zaista osetite kada ste siti, umesto da bespotrebno unesete više kalorija. Bitno je znati i da se kalorije ne broje, već da prstajete onda kada ste siti, što ćete primetiti ukoliko svaki zalogaj sažvaćete najmanje 25 puta.

 

• Šta ne sme da se jede na mediteranskoj dijeti?

Zabranjene namirnice su rafinisana ulja, mesne i druge industrijske prerađevine, gazirana pića, slatkiši i slane grickalice, belo brašno i šećer...