Poboljšava raspoloženje, sprečava nastanak hroničnih bolesti, reguliše telesnu težinu i, kako su naučnici utvrdili, produžava život makar za deceniju!
Stručnjaci Univerziteta u Bergenu, u Norveškoj, sproveli su vrlo interesantno istraživanje, za koje su koristili podatke iz jedne studije iz 2019. godine. Oni su za potrebe novog istraživanja napravili onlajn alat nazvan Food4HealthyLife ("Hrana za zdrav život") kako bi lakše izračunali očekivani životni vek na osnovu navika u ishrani.
Cilj je, drugim rečima, bio da se utvrdi kako određene namirnice i grupe namirnica utiču dugoročno na zdravlje.
NE PROPUSTITE
Rezultati do kojih su oni došli nesumnjivo pokazuju da je najzdraviji način ishrane — mediteranska. Utvrđeno je da je tajna u pojačanom unosu biljne hrane, sniženoj konzumaciji prerađevina i da, štaviše, ovakav režim može da produži život za deset godina u odnosu na standardnu američku ishranu zasnovnu na rafinisanim i dodatim šećerima, mesnim prerađevinama, brzoj hrani punoj skroba i ugljenih hidrata itd.
— Optimalni način ishrane do kog smo došli sličan je tradicionalnoj meditarnskoj ishrani, ali je relativno blizak i režimima ishrane koji se baziraju na unosu biljaka — kaže dr Lars T. Fadnes.
Istraživanje je pokazalo i da ovakav način ishrane čini uslugu održavanju normalne telesne težine, raspoloženju i smanjenju rizika za razvoj hroničnih bolesti. Sve to, naravno, doprinosi dužem životnom veku, i dodatni su razlozi da mediteranska ishrana dominira porodičnim jelovnikom.
NE PROPUSTITE
Ovo nije prvo istraživanje čiji je zaključak da narodi mediteranskih zemalja znaju šta rade kada planiraju obroke, već postoji mnogo studija koje smatraju mediteransku ishranu najpovoljnijom za zdravlje. Američka medijska platforma za medicinske savete Healthline već 15 godina tako proglašava grčku kuhinju najzdravijom na svetu.
― Grčka kuhinja je savršen oblik mediteranskog načina ishrane, koji je i nastao na Kritu, gde lokalno stanovništvo ima prosečno duži očekivani životni vek i niži rizik za nastanak srčanih bolesti, zahvaljujući hran koju konzumira ― navodi se na ovom sajtu.
Kako se dodaje, ono što grčku ishranu čini posebnom jeste to što svaki deo zemlje ima svoju mikroklimu, pa se poljoprivreni proizvodi širom države razlikuju. Pored toga, masti se više unose putem maslinovog ulja i koštunjavog voća nego mesom, dok su voće i povrće neizostavan deo maltene svakog jela. Iako su u svetu najpoznatiji kalornični specijaliteti poput suvlakija i musake, postoje brojne zdravije opcije u čijoj su osnovi mahunarke, riba i salate.
Kako ističe Kit Ajub, nutricionista i profesor njujorškog Medicinskog koledža "Albert Ajnštajn", "grčka kuhinja je primer za to da zdrav način ishrane ne mora da bude dosadan i da ljudi mogu da uživaju u ukusnim zalogajima bez nanošenja štete svom telu".
NE PROPUSTITE
