Gospodine Neno,kako se kod Vas rodila ljubav prema muzici?
Dosta su mi roditelji pomogli ,sve se po kući orilo od pesme ,San Remo je tada bio popularn. Upisao sam muzičku školu ,gitaru sam svirao. Roditelji su odigrali najveću ulogu ,a potom sam se sam razvijao.
1984. godine postali ste vođa splitske grupe Đavoli. Postigli ste veliki uspeh na prostoru bivše Jugoslavije i iza Vas je ostao veliki broj hitova i albuma.Da li se sećate tog perioda Vaše karijere?Zbog čega se grupa nekoliko godina kasnije raspala?
Da,Đavoli su bili moja prva profesionalna grupa I moj prvi proofesionalni uspeh,1986 smo snimili prvu ploču.Ideja grupe je bila da rekonstruišemo zvuk 50 i 60 godina... Ja sam pisao muziku koja je ličila na muziku pedesetih i šezdesetih, brzo nam je uspeh došao, prvo smo svirali u Zagrebu, potom u Beogradu, potom je došla na red cela Jugoslavija. Izdali smo 3 LP ploče i jednu kompilaciju ,ali nažalost približavalo se doba rata i neka druga atmosvera je bila u zraku .Mi smo bili bend koji je negovao pozitivnu energiju, veseli smo bili i jednostavno smo osetili da više nije vreme za nas .Razišli smo se kao prijatelji ,dan danas smo prijatelji ,a ja sam se preselio u Zagreb. 1993 sam snimio prvu solističku ploču – Sunčan dan i tako sam postao Neno Belan.
Kao mali ste živeli u Herceg Novom.Sećate li se tog perioda detinjstva? Da li vas danas vežu uspomene za taj grad?
Bio sam tri godine u Herceg Novom. Otac mi je bio farmaceut, morali smo da ga pratimo,a inače je on rodom iz Boke Kotorske, iz Tivta. Nažalost otac je pokojni, ja sam bio u periodu zadnje godine vrtića i prve i druge godine osnovne škole. Sećam se Herceg Novog kao jednog jako ugodnog grada, bogate vegetacije, mimoze, palme, lekovitih biljaka, stvarno je bilo lepo. Turizam je bio manje razvijen, to je bilo jedno detinjstvo kakvo se samo poželeti može.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
