Gospodine Neno,kako se kod Vas rodila ljubav prema muzici?
Dosta su mi roditelji pomogli ,sve se po kući orilo od pesme ,San Remo je tada bio popularn. Upisao sam muzičku školu ,gitaru sam svirao. Roditelji su odigrali najveću ulogu ,a potom sam se sam razvijao.
1984. godine postali ste vođa splitske grupe Đavoli. Postigli ste veliki uspeh na prostoru bivše Jugoslavije i iza Vas je ostao veliki broj hitova i albuma.Da li se sećate tog perioda Vaše karijere?Zbog čega se grupa nekoliko godina kasnije raspala?
Da,Đavoli su bili moja prva profesionalna grupa I moj prvi proofesionalni uspeh,1986 smo snimili prvu ploču.Ideja grupe je bila da rekonstruišemo zvuk 50 i 60 godina... Ja sam pisao muziku koja je ličila na muziku pedesetih i šezdesetih, brzo nam je uspeh došao, prvo smo svirali u Zagrebu, potom u Beogradu, potom je došla na red cela Jugoslavija. Izdali smo 3 LP ploče i jednu kompilaciju ,ali nažalost približavalo se doba rata i neka druga atmosvera je bila u zraku .Mi smo bili bend koji je negovao pozitivnu energiju, veseli smo bili i jednostavno smo osetili da više nije vreme za nas .Razišli smo se kao prijatelji ,dan danas smo prijatelji ,a ja sam se preselio u Zagreb. 1993 sam snimio prvu solističku ploču – Sunčan dan i tako sam postao Neno Belan.
Kao mali ste živeli u Herceg Novom.Sećate li se tog perioda detinjstva? Da li vas danas vežu uspomene za taj grad?
Bio sam tri godine u Herceg Novom. Otac mi je bio farmaceut, morali smo da ga pratimo,a inače je on rodom iz Boke Kotorske, iz Tivta. Nažalost otac je pokojni, ja sam bio u periodu zadnje godine vrtića i prve i druge godine osnovne škole. Sećam se Herceg Novog kao jednog jako ugodnog grada, bogate vegetacije, mimoze, palme, lekovitih biljaka, stvarno je bilo lepo. Turizam je bio manje razvijen, to je bilo jedno detinjstvo kakvo se samo poželeti može.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Kako danas uspevate da živite na četiri adrese?Da li Vam teško pada život na točkovima?
Organizovao sam život tako da uspevam. Živim na relaciji Rijeka - Zagreb, ja sam morski čovek i više volim sa prozora gledati more . Mama mi živi u Splitu, pa često idem dole, a mama je sa ostrva Brača tako da leti sam baziran na Braču ,Iako leti imam najviše posla uspevam sve da uklopim. Nomadski način života mi je ušao pod kožu.
Godine 2015. nastupili ste na slovenskom takmičenju za pesmu Eurosonga sa slovenskom pevačicom Aylom. Kako je došlo do saradnje I da li je to pozitivno iskustvo za Vas?
Svako novo iskustvo je pozitivno, te godine Hrvatska nije učestvovala na Eurosongu, meni je zazvučalo da imam pesmu koja zvuči evropski. Raspitao sam se ko je u Sloveniji najpopularniji i rekli su mi: Ayla . Bili smo treči, zamalo da pobedimo . Kasnije sam istu pesmu prepevao na hrvatski. Zove se Tvoj glas i prošle godine je bila veliki hit.
Obeležavate ove godine 31.godina karijere od prvog albuma Đavola “Ljubav i moda”i 31 godina od svog prvog nastupa.Kada se osvrnete i vratite unazad da li postoji nešto što bi menjali u karijeri?
U tim godinama se svašta događalo: Đavoli,pa preseljenje u Zagreb, pa solo karijera,preseljenje u Rijeku i upoznavanje sa Flumensima, puno koncerata... Bilo je i loših stvari, ali to nećemo pominjati, pamtim samo lepe stvari. Upoznali smo puno ljudi,putovali… Smatram da su loše stvari potrebne da bi čovek nešto naučio ,da bi stekao novo iskustvo i oačao. Ja sam od onih tipova koji veruju u sudbinu i smatram da ako se nešto dogodilo to je i trebalo tako.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Koliko i da li su vas “Đavoli” promenili?
Đavoli su mi promenili cijeli život, ja sam bio student elektronike, došao sam čak do četvrte godine studija. Posle godinu dana dobili smo ugovor za Jugoton i na meni je bila odluka, da li nastaviti studije ili potpisati ugovor? Nije se moglo i jedno i drugo, srce je krenulo na stranu muzike. Moja mama je bila očajna, trideset godina kasnije... Sad joj je drago, jer smo svašta napravili u međuvremenu, sad je ponosna na sina. Sledio sam glas svoga srca!
Mislite li da je ključ uspeha kod njih bilo to što ste želeli da se vratite u pedesete i šezdesete godine ,da budete autentični, a ne da podlegnete “novom talasu” osamdesetih?
Bili smo zanimljivi, jer zahvaljujući toj formuli retro benda mi smo iskakali, razlikovali od ostalih ,što nas je odvojilo od mase drugih autora. Ključ uspeha je ipak to i što smo imali dobre pesme, jer da nismo imali dobre pesme ljudi nas ne bi ni slušali.
Svirate gitaru, mandolinu, usnu harmoniku i ukulele?Da li su upravo instrumenti na neki način Vaša inspiracija života?
Gitara mi je prvi instrument, prvih šest godina sam svirao klasiku,potom rok i pop sve su to žičani instrumenti. Dobro ste otkrili da sviram i usnu harmoniku! Muzika je inspiracija života i puno je lakše otkriti ako sviraš ili pevaš, a ja evo sviram i pevam. Inače, ja sam slučajno postao pevač! Đavoli su ostali bez prvog pevača, to je bio moj prijatelj Marinko Biškić, koji je u Zagrebu dobio posao još smo bili nepoznat bend. Mi smo ostali bez pevača, ja sam rekao da idemo dalje sa radom i da ću ja privremeno pavati... I evo ja trideset godina privremeno pevam!
Imate svoju kolekciju gitara, koja Vam je najdraža?
Imam 14 vrsta gitara – akustične, plastične, dvanestice metalne, ukulele, ali onu crvenu sviram već 14 godina ona ima čak i svoje ime – Barbara, zato što je proizvedena u Americi, a Barbara mi je tipično Američko ime, čak je i na koncertima predstavljam kad predstavljam članove benda, ovo je taj, taj, a ovo je Barbara.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Šta savetujete Vašu kćerku Nikolinu?Jeste li strog otac ?
Nisam strog otac, mi umetnici ne možemo da budemo strogi, ja joj savetujem ono što sam i vama rekao: da sledi glas svog srca, da bude uporna, marljiva i da se bavi onim što voli.
Nikolina je ako se ne varam krenula Vašim stopama?
Delimično, završila je saund dizajn u Ljubljani, radila je muziku za pozorište, izvrsno peva, ali za sada nije u profesionalnim vodama. Šta će biti za godinu dve to niko ne zna, ja je podržavam šta god da bude.
Sa Fiumensima ćete održati 11.marta ove godine koncert u Mixer House-u. Recite mi nešto o predstojećem koncertu u Beogradu?
Bili smo prošle godine i odlično je bilo, te očekujem i ove godine da će biti lepo. Ove godine imamo proslavu mene i mojih Flumensa, pa je tako naglasak na tu temu. Sviraćemo hitove Đavola,ali i nove hitove... Moram da spomenem da sam u zadnjih sedam godina radio i tri mjuzikla za odrasle . Muratino ,Matilda i Čarobnjak iz Oza dođu u pozorište i stari i mladi. Neke pesme iz predstava pevam i na nastupima , na primer Oceani ljubavi, a sada imamo i Sanjaj najnoviju iz Čarobnjaka iz Oza.
