"Ti stojiš. I DALJE SI LEP. Mašeš mi... " Dragan Bjelogrlić kroz suze o POSLEDNJEM i NAJLEPŠEM danu sa Žarkom Lauševićem

Dragan Bjelogrlić se u svom govoru na komemoraciji Žarku Lauševiću prisetio poslednjeg dana koji su proveli zajedno.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu održana je komemoracija Žarku Lauševiću. Brojne umetnikove kolege, prijatelji, poštovaoci pojavili su se kako bi se oprostili od velikog glumca i pisca.

 

Na komemoraciji su u prvom redu sedeli Žarkova udovica Anita, deca Asja, Jana i Dušan, a Žarkove drage kolege održale su potresne govore kojima su se po poslednji put pozdravili s njim.

 

Među govornicima su bili Žarkov kum Milutin Mima Karadžić, kao i Irfan Mensur, Svetlana Bojković, Vojislav Brajović...

 

Jedan od govornika je i glumac, producent i reditelj Dragan Bjelogrlić, takođe Lauševićev dugogodišnji prijatelj, koji se, slomljen, prisetio kako je izgledao poslednji njegov dan sa Žarkom.

— Kada odu najveći, svet zastane, zvezde se uskomešaju, disanje se zaustavi, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana. Postajemo zbunjeni sa ogromnom prazninom.  Žarka sam voleo da gledam na sceni i platnu, voleo sam da ga čitam, njegove slike i crteže, voleo sam sa njim da radim. A najviše sam voleo da pričam sa njim. Pričao sa njim o glumi, veri, nacijama, istoriji... o svemu. Svaki taj razgovor, nebitno kad i gde se dešavao, svi ti topli ljudski razgovori odisali su njegovom gospodskom diskrecijom bez zadiranja u sagovornikovu intimu.

 

Bjelogrlić se prisetio poslednjeg dana koji je proveo sa Žarkom...

 

— Poslednji beše na terasi tvoje bolničke sobe, pre mesec dana. Bio je topao jesenji dan. Jeli smo teletinu. Ti, Anita i ja smo pričali dugo i polako, o svemu i svačemu. Rekoh ti tada kako mi je to najlepši dan posle dužeg vremena, nisam znao da ću ga pamtiti do kraja života. Bio je talentovan, imao je jedinstven žar, neprestano se saplićući o njegovu krhku i tananu dušu. Kao da je zlo izabrao junaka savremene antičke drame. Kroz takav život Žarko je suvereno nosio ulogu tragičnog junaka jednog zlog vremena. Radio je sve to dostojanstveno, zrelo i muški.

 

— Ipak, njegova krhka i ranjena duša to nije mogla da izdrži. Podlegla je ranama. Poslednja slika — ti stojiš na terasi bolnice. I dalje si lep. Mašeš mi i vičeš mi — "vidimo se". Vidimo se u nekom boljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe — rekao je Bjelogrlić, koji nije uspeo da zadrži suze.

 

Bonus video

Svetozar Cvetković na komemoraciji Žarku Lauševiću