Bila je "silovana, crna i švorc": Životna priča NAJVEĆE DŽEZ LEGENDE koju kad čujete nećete moći da zaboravite

Nije imala obrazovanje, nije imala bogatstvo niti ljude koji će stajati iza nje, ali je imala glas kakav se retko čuti može 

Jedno od najpoznatijih imena u sferi džez muzike, Bili Holidej rođena je u Filadelfiji 7. aprila 1915. godine. Potekla je iz siromašne afroameričke porodice, a kako ju je majka rodila veoma rano, zajedno su delile tešku sudbinu. 

 

Od ranog detinjstva Bili Holidej se našla sa majkom na ulici. Bila je primorana da sa 6 godina počne da radi, a kako nikad jedna nesreća ne ide sama, doživela je i tešku sudbinu sa samo 11 godina, kada ju je silovao komšija.

 

Ceo njen život provela je pored nasilnih muškaraca, a bila je i žrtva rasne diskriminacije, alkoholičar i heroinski zavisnik.

 

 

Džez pevačica anđeoskog glasa, Bili Holidej prošla je veoma težak period života kao dete. Sejdi, njena majka, bila je samo tinejdžerka kada rodila Bili, i provele su same većinu njenog detinjstva. Otac je bio odsutan skoro ceo njen život.

 

- Ona je bila najveća džez pevačica svih vremena. Onaj ko danas peva džez i uz to je žena, peva nešto od Bili Holidej. Drugačije jednostavno ne može. Ne postoji pevačica na koji Bili Holidej ne bi mogla da utiče – izjavio je američki džez kritičar Ralf Glison 1973. godine.

 

Koliko trauma je imala do svoje 10. godine govori i činjenica da je sa poslata u kuću za afroameričke devojčice, "Kuću dobrog pastira", koja je bila neka mešavina škole, popravnog doma i mesta za oporavak, ali Bili je tu bila samo nekoliko meseci, i tu je navodno bila žrtva seksualnog napada.

 

 

Nakon što se izvukla iz tog zlokobnog mesta, ponovo je nastavila da živi sa majkom. Zbog svega što je preživela uvek je težila da pronađe sigurnost i stvori porodični dom. Utehu je uvek pronalazila u muzici. Obožavala je Besi Smit i Luisa Armstronga, i razvila je duboku vezu sa pevanjem u to vreme.

 

Ono što je obeležilo Bili je lični pečat koji je davala svakoj pesmi i posebno intiman način pevanja. Njen način pevanja se danas smatra revolucionarnim. Jaka emocija proživa svaku njenu pesmu.

 

– Ako ću da pevam kao neko drugi, onda uopšte neću ni da pevam - govorila je Bili Holidej.

 

 

Pored tehnike pevanja i intenzitet njenih nastupa od nje je napravio uzor za mnoge druge pevače.

 

Oko 1920. se preselila sa majkom u Harlem u Njujorku, i tu je pronašla majku kao alkoholičarku i narkomanku koja radi u javnoj kući. Sejdi ju je uvukla u svet prostitucije pustivši Bili da radi sitnije poslove za vlasnicu brodela, i da između ostalog tu bude i čistačica, posle čega je i sama postala prostitutka kao i majka.

 

- Ja sam crna, silovana i švorc. Na dan kada sam se rodila, Bog nije davao popust - govorila je legendarna muzičarka.

 

Njena ljubav prema muzici razvila se sasvim slučajno. Bili je u jednoj javnoj kući u kojoj je radila našla gramofon, što je u to vreme bila prava retkost. Tu je prvi put čula Besi Smit i Popsija. Njegov Bluz sa zapadne strane naprosto ju je ostavio bez daha i tada se zaljubila u džez muziku. Ubrzo sa majkom iznajmljuje stan u Harlemu, ali novca ima sve manje, pa njih dve rade po ceo dan naporne fizičke poslove.

 

 

Nakon što je pronašla oca Klarensa koji je već imao džez karijeru preti mu da će svima reći da je njegova ćerka ukoliko im finansijski ne pomogne. Čak ni tada život nije planirao da joj pomogne. Otac joj ubrzo umire od raka pluća i ona opet ostaje sa majkom u teškim uslovima. 

 

Više nisu imale novca da plaćaju kiriju, pa Bili kreće u potragu za bilo kakvim poslom. Naišla je na lokal Poda Džerija i zamolila gazdu za audiciju.

 

– Ponavljala sam jedina dva plesna koraka koja sam znala. Pijanista me je gledao sažaljivo, hteli su da me izbace napolje, a ja sam preklinjala da mi daju bilo kakav posao. Čovek koji je svirao klavir konačno se smilovao i upitao me da li umem da pevam – pričala je Bili koja je otkrila da je tako zapravo počela njena muzička karijera.

 

 

Oko 1930. Bili je počela da peva po lokalnim klubovima. Sa njenih 18 godina otkrio ju je producent Džon Hamond i povezao je sa klarinetistom Benijem Gudmanom sa kojim je 1934. snimila svoje prve hitove "Your Mother's Son-In-Low" i "Riffin' the Scotch".

 

Ove pesme obezbedile su joj ugovor sa muzičkom kompanijom Kolumbija i do 1942. snimila je nekoliko numera koje imaju neprocenjivu važnost za džez muziku: “Billie’s Blues”, “Tell me More”, “Everything Happens for the Best”, “Our Love is Different”, “Long Gone Blues”. U to vreme počinje da živi sa saksofonistom Lesterom Jangom koji joj daje umetničko ime Ledi Dej.

 

Njen profesionalni nadimak Bili Holidej uzet je od imena Bili Dav, glumice kojoj se divila, i prezimena Klarensa Holideja, njenog oca. U početku ga je izgovarala Halidej, kako bi se distancirala od oca koji ih je napustio, da bi ga kasnije promenila u Holidej. Pridružila se čuvenom orkestru Artija Šoa i bila je jedna od prvih crnih pevačica koje su nastupale sa belačkim orkestrom.

 

 

Ali, uprkos njenom uspehu u ovom trenutku, Holidej je već krenula na samodestruktivan put sa koga je malo ko uspeo da se vrati. Godine 1941. udala se za Džejmsa Monroa, nasilnog i nestabilnog čoveka. Iako je Bili već bila alkoholičarka, Monro joj je "dao" novi porok. Kao korisnik opijuma, uveo je Bili u novi svet zloupotrebe supstanci, i nikada nije prestala - čak i nakon što se malo kasnije razvela od Monroa.

 

Nekoliko godina kasnije počela je da se zabavlja sa trubačem Džoijem Gajom, sa kojim je počela da koristi heroin. Majka Sejdi je umrla 1945. godine i to ju je nateralo da podigne ritam kada je došlo do zloupotrebe supstanci. Pila je mnogo jače nego ikada ranije i koristila je više lekova u većim količinama kako bi utopila svoju tugu.

 

Ali njena upotreba droge je nije sprečila da tada osvoji svet džeza. Godine 1947. čak je zaronila u filmsku industriju igrajući malu ulogu uz Luisa Armstronga (njen idol iz detinjstva) u filmu "Nju Orleans".

 

 

Ubrzo je uhapšena i osuđena za posedovanje narkotika. Holidejeva je osuđena na 366 dana zatvora i poslata u rehabilitacionu ustanovu u Zapadnoj Virdžiniji. Čak i iza rešetaka, njena popularnost je rasla. Ali od tada nije nije bilo lako. Budući da je bivši zatvorenik, nije mogla da obezbedi dozvolu za nastup u noćnim klubovima. Ipak, do tada je bila Bili Holidej, i ubrzo nakon izlaska iz zatvora je rasprodala dvoranu Karnegi Hol.

 

Kako bi publika istinski mogla da joj se prepusti, Holidej i Džozefson su na poseban način pripremali nastupe: Strange Fruit je uvek svirana na kraju, u apsolutnoj tišini, bez služenja pića tokom njenog izvođenja, i tokom izvođenja je bilo osvetljeno samo lice Bili Holidej, sva ostala svetla su bila ugašena.

Semplove te obrade je Kanje Vest koristio u svojoj pesmi “Blood on the Leaves” iz 2013. godine.

 

Godine 2017. britanska pevačica Rebeka Ferguson najavila je da će prihvatiti poziv da peva na inauguraciji tada izabranog predsednika Trampa samo ako može da peva “Strange Fruit”.

 

 

“Strange Fruit” je 2002. uvrštena u Kongresnu biblioteku čime je ovekovečena kao pesma od izuzetnog značaja za muzičku baštinu SAD.

 

Suprug Luis Mekekej je Bili sve više uvlačio u heroinsku zavisnost, što je rezultiralo njenim ponovnim hapšenjem 1956. Posle njihovog venčanja u Meksiku 1957. godine, Bili je imala pojavljivanje na CBS televiziji gde je uprkos promeni boje glasa i manjku fizičke snage sa Benom Vebsterom i Lesterom Jangom održala veliki koncert. Posle zavšetka snimanja "Lady in Satin" 1958. za kuću Kolumbija Rekords, bilo joj je sve gore.

 

Zbog uzimanja heroina imala je srčanih problema, a kada je završila u bolnici uhapšena je zbog posedovanja droge. Život je završila tragično, 17. jula 1959. od ciroze jetre u bolničkoj sobi koju su čuvali policajci pazeći da joj neko krišom u bolnicu ne donese heroin.