Na današnji dan 1868. godine rođen je Aleksa Šantić – jedan od najemotivnijih i najvoljenijih srpskih pesnika.
Njegova poezija, nežna i duboka, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, a njegovo srce zauvek je bilo obeleženo ljubavima koje nije uspeo da ostvari.
Iako su Emina i Zorka bile važne figure u njegovom životu, nijedna nije ostavila tako snažan pečat kao Anka Tomlinović – žena koju je iskreno voleo, ali s kojom nije mogao da bude. Njihova zabranjena ljubav ostala je simbol tuge, želje i neostvarenih snova.
Ljubavna priča Alekse i Anke često je prepričavana u Mostaru, kao legenda o srcima koje društvo nije umelo da razume. Pesnikova osećanja pretočena su u stihove koji i danas odzvanjaju večnom nežnošću.
NE PROPUSTITE
U Mostaru s početka 20. veka, gde su se mešale kulture, vere i običaji, ljubavna veza između srpskog pesnika Alekse Šantića i mlade Hrvatice Anke Tomlinović nije naišla na razumevanje. Iako su se voleli iskreno i duboko, njihova ljubav nije mogla da preživi pritiske tadašnjeg društva.
Porodica Tomlinović, predvođena fotografom Stjepanom Tomlinovićem, preselila se u Mostar, gde je Anka, njegova ćerka, brzo privukla pažnju Alekse Šantića.
Po svedočenju Jovana Dučića, njih dvoje su se često susretali u šetnji i provodili vreme u razgovorima. Navodno je Anka kasnije priznala da bi namerno izlazila u isto vreme, u nadi da će sresti pesnika, dok je Šantić znao satima da sedi i čeka njen prolazak.
Njihovi susreti ostali su zabeleženi i u Šantićevoj poeziji. Posebno se izdvaja pesma "Ako hoćeš", koju je posvetio Anki:
Ako hoćeš
Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu –
Mirisavu meku svilu!Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela –
Da udišem miris cvijeća!Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...
Nakon što joj je uručio pesmu, Anka ju je, kako se pričalo, bez reči vratila, okrenula se i krenula dalje. Ipak, samo trenutak kasnije, nasmejala se i rekla:
– A što se tiče onog ako hoćeš – hoću.
Zatim je potrčala niz ulicu, ostavljajući pesnika u mešavini iznenađenja i sreće.
Uprkos međusobnoj ljubavi, njihova veza nije imala budućnost. U to vreme u Mostaru, iako su zajednice živela u relativnoj slozi, mešoviti brakovi između pripadnika različitih vera i naroda bili su retkost, često i zabranjeni. Anka, iako spremna da pređe u pravoslavlje, nije bila prihvaćena od strane Šantićeve porodice.
Prema predanju, njegova majka Mara Šantić odlučno se suprotstavila toj vezi i, navodno, dovela sina pred ikonu Svetog Nikole rekavši mu:
– Ako je dovede u kuću, majka će ih mrtve dočekati. Crni pokrov će biti njihovi svatovi.
Slomljen između ljubavi i porodične odanosti, pesnik je Anki rekao da brak nije moguć. Godinu dana kasnije, Anka se udala i preselila u Zagreb. Tog dana, kako se pričalo po Mostaru, svadbena povorka prošla je tik ispod Šantićevog prozora, dok je on u tišini posmatrao ulicu i – plakao.
Nakon Anke, Šantić je zavoleo i Zorku, ali su njegovi sugrađani tvrdili da ta ljubav "nije ni približna onoj koju je gajio prema Anki". Iako je želeo da se oženi Zorkom, njena porodica ga nije prihvatila. To su mnogi tumačili kao neku vrstu karmičke ravnoteže.
– A volio je, nije da nije, ali daleko je to bilo od čiste, mirne i jednostavne ljubavi kao što nekada imaše sa svojom Ankom – govorili su stari Mostarci.
Aleksa Šantić preminuo je 1924. godine u Mostaru, od tuberkuloze. Njegova ljubav prema Anki ostala je zauvek zapisana u stihovima i sećanjima, kao svedočanstvo o jednoj nežnoj, ali tragičnoj ljubavi koja nikada nije doživela svoj srećan kraj.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Laza Kostić
NE PROPUSTITE
