Udata na silu, varana, razdvojena od ćerke: Najlepša kraljica ikada živela je u BOLU, ali se izborila za SREĆAN KRAJ

Iako je provela godine boreći se sa depresijom i poniženjima, kraljica čija je lepota upoređivana sa onom kojom su mogle da se pohvale Hedi Lamar i Vivijan Li, uspela je da se otrgne i živi spokojno

Favzija od Egipta rođena je 5. novembra 1921. godine kao Njeno visočanstvo princeza Favzija bint Faud u palati Ras el Tin u Aleksandriji, kao najstarija ćerka sultana Fuada I od Egipta i Sudana i njegove druge supruge Nazil Sabril.

Princeza je bila albanskog i čerkeskog porekla preko oca, a preko majke je imala francuske, turske, egipatskei grčke korene. Školovala se u Švajcarskoj i tečno govorila francuski i engleski jezik, uz svoj maternji arapski, a važila je za jednu od najlepših mladih devojaka arapskog sveta.

Njeno lice, predivne plave oči i stas upoređivani su s lepotom najvećih filmskih zvezda tog doba, uključujući slavnu inovatorku i glumicu Hedi Lamar i holivudsku senzaciju Vivijan Li, na koje je, zaista, podsećala.

Njen otac Faud I i iranski Reza Šah Pahlavi dugo su ugovarali brak Favzije sa Pahlavijevim sinom (i budućim šahom) Mohamedom Rezom Pahlavijem. Prema izveštaju agencije CIA sa kog je skinuta oznaka tajnosti, ovo je bio politički potez, a brak je bio vrlo značajan jer je ujedinio jednu sunitsku i jednu šiitsku monarhiju.

 

Pahlavijevima je ovo posebno bilo korisno za viši status u svetu je je njihov predak Reza Kan bio sin seljaka koji je ušao u iransku vojsku i napredovao dok nije došao do trona, dok je Favzija pripadala Kući Alijevih, koji su vladali Egiptom od 1805. godine.

 

Egipćani nisu bili impresionirani poklonima koje je Reza Šah poslao kralju Faruku da bi ga ubedio da njegovom sinu da ruku svoje sestre Favzije. Ipak, par se verio 1938. godine, a videli su se samo jednom pre venčanja, koje se dogodilo u palati Abdin u Kairu 15. marta 1939. godine.

 

Razlika u moći i bogatstvu bila je očigledno po mnogo tome, a posebnu pažnju tadašnje javnosti privukla je skromnost uniforma Pahlavijevih u odnosu na kralja Faruka dok su zajedno obilazili piramide. Favzija je ubrzo sa majkom Nazli otputovala u Iran, gde je više puta tokom putovanja vozom došlo do nestanka struje.

Ceremonija venčanja zatim je ponovljena u Teheranu.

Pošto Mohamed Reza nije govorio turski, jedan od jezika egipatske elite, a Favzija je slabo pričala persijski, mladenci su komunicirali na francuskom jeziku. Mlada je dočekana u Iranu uz mnoge počasti, ali nije vredelo – ona nije volela Mohameda, niti joj se preterano dopadao on i život u njenoj novoj zemlji.

 

Po udaji, Favzija je stekla iransko državljanstvo, a dve godine kasnije Mohamed Reza Pahlavi je nasledio svog prognanog oca i došao na čelo zemlje. Po njegovom krunisanju, kraljica Favzija pozirala je za magazin Life i uglednog fotografa Sesila Beatona, koji ju je nazvao "Venerom", a njeno lice opisao kao "savršeno", "srcoliko" i "čudno bledo, ali s prodornim plavim očima".

 

– Ako bi Botičeli ikada poželeo da reinkarnira i ponovo naslika svoju čuvenu Veneru, ali poreklom iz Afrike, verovatno bi za modela izabrao princezu i kraljicu Faziju Fuad. Savršeno bi na platno preneo njeno srcoliko lice, predivne plave oči, rumene usne i savršenu kosu boje kestena – rekao je fotograf fasciniran.

 

Kraljica se posvetila humanitarnom redu i pre svega zaštiti dece i trudnica. Sa Pahlavijem je dobila jedno dete – ćerku princezu Šahnaz 1940. godine.

Ipak, brak je bio osuđen na propast, a Favzija nije mogla da sakrije koliko joj nedostaje domovina. Njeni odnosi sa svekrvom i zaovama bili su veoma loši, stalno su se svađale, a po nekim izvorima jedna od Mohamedovih sestara jednom prilikom je razbila vazu iznad Favzijine glave.

Da sve bude gore, Mohamed bio neveran i često je viđan u Teheranu s drugim ženama, a širile su se glasine da i kraljica ima ljubavnike, što nikad nije potvrđeno.

– Ona je dama i nikad nije skrenula s puta čistote i čestitosti – izjaavio je u jednom intervjuu Favzijin dever Abas Milani godinama kasnije.

 

Kraljica Favzija se, slomljena nezadovoljstvima, uhvatila i u koštac sa depresijom, od koje je lečena od 1944. godine. Njen psihijatar izjavio je kasnije da je njen brak bio bez ljubavi i da je sve vreme kraljica očajavala razmišljajući o Egiptu.

Dok se borila da se oporavi, kraljica Favzija jednom prilikom je otišla u rodnu zemlji i – nikad se više nije vratila u Iran. Odbijala je i samu pomisao na vraćanje kod supruga i u državu u kojoj je bila toliko nesrećna, pa je zatražila razvod, koji je u Egiptu dobila 1945, a u Iranu tek 1948. godine.

 

Međutim, glavni uslov da dobije razvod bio je da njena ćerka princeza Šahnaz ostane da raste u Iranu.

U zvaničnom saopštenju o razvodu pisalo je da je "persijska klima ugrozila zdravlje kraljice Favzije i da je time dogovoreno da se sestra egipatskog kralja razvede ", a u drugoj izjavi je dodato da raskid braka neće uticati na iransko-egipatske odnose.

 

Godinu dana nakon što je po svim zakonima bila slobodna žena, Favzija se konačno udala iz ljubavi. Ona je 1949. rekla "da" egipatskom ministru i članu visokog društva Ismailu Huseinu Širinu, s kojim je ostala do njegove smrti 1994. godine. Par je dobio dvoje dece – jednog sina i jednu ćerku.

Živela je u svom dragom kosmopolitskom Kairu i posle 1952. godine i svrgavanja njenog brata kralja Faruka s vlasti, a preminula je 2013. u Aleksandriji u 92. godini.

 

Doživela je i preživela pad dinastije svoje porodice, pad Pahlavijevih, obe revolucije, smrt onog pored kog je bila nesrećna, kao i jedinog čoveka kog je volela.