Skinula je hidžab i poručila Avganistankama ― U ŠKOLE! Životna priča kraljice Soraje, žene beskrajne hrabrosti

Bila je prva žena nekog muslimanskog lidera koja je pratila supruga u svim prilikama i bila je prva koja je svojim primerom osnažila žene u Avganistanu da se obrazuju i okrenu zapadnim vrednostima

Soraja Tarci bila je prva konzort kraljica Avganistana i supruga kralja Amanulaha Kana. Rođena je u Siriji, gde je stekla obrazovanje zahvaljujući svom ocu Mahmudu Tarciju, poznatom avganistanskom intelektualcu i političaru.

Vladavina njenog supruga ostala je zapamćena, između ostalog, po modernizaciji. Amanulah kan je osnivao škole za dečake i devojčice i odbacio viševekovnu tradiciju strogih pravila oblačenja koja su se odnosila na žene, a unapređen je opšti položaj žena po pitanju prava.

 

Njegova supruga kraljica Soraja igrala je važnu ulogu u tome: ona je bila lice promena u avganistanskom društvu, a prva je javno skinula hidžab, što je podstaklo supruge ostalih zvaničnika da učine isto. Bila je poznata o "zapadnjačkom stilu" i elegantnim šeširima, ali izgled i način odevanja bili su manje važni u njenoj životnoj priči. Soraja je bila prva kraljica i supruga nekog muslimanskog vladara koja se s njim pojavljivala u javnosti, bez obzira na važnost događaja kojima su prisustvovali ― sastanke u kabinetu, lov, jahanje. Štaviše, bila je ministarka obrazovanja.

 

― Ja sam vaš kralj, ali ministarka obrazovanja je moja žena ― vaša kraljica ― izjavio je Amanulah kada je 1926. došao na presto.

Soraja je ohrabrivala devojčice i žene da se obrazuju, otvorila je prvu žensku školu u Kabulu i 1928. poslala 15 devojčica u Tursku radi višeg obrazovanja. Osnovala je prvi ženski magazin Ershad-I-Niswan ("Vodič za žene") i žensku organizaciju Anjuman-i Himayat-i-Niswan ("Asocijacija za zaštitu žena"), kao i nekoliko škola i list Ishadul Naswan. Ona je neprestano pozivala žene da učestvuju u izgradnji Avganistana, a zabeležen je govor koji je kraljica Soraja održala 1926. godine, na sedmu godišnjicu avganistanske nezavisnosti od Britanske imperije.

 

― Nezavisnost pripada svima nama i zato je slavimo. Mislite li, međutim, da našoj naciji od početka u službi trebaju samo muškarci? Žene, takože, treba da uzmu učešće, kao što su žene činiile u ranim godinama naše nacije i islama. Iz njihovih primera moramo da učimo da moramo da doprinesemo napretku naše nacije i da ovo ne može da se učini bez opremljenosti u vidu znanja. Zato svi treba da pokušamo da steknemo što je više moguće znanja, kako bismo mogli da pružimo svoje usluge društvu na način na koji su žene činile u ranom islamu ― rekla je Soraja.

 

Kralj Amanulah Kan i kraljica Soraja posetili su Evropu u narednom periodu, 1927. i 1928. godine, kada su dočekivani s uvažavanjem i radošću, a na Univerzitetu u Oksfordu su dobili počasne diplome zbog podizanja svesti o zapadnim vrednostima.

Tokom boravka kraljevske porodice u Evropi, u Avganistanu su protivnici njegove vladavine i opozicione snage jačali, što je kulminiralo razaranjem Amanulahove palate u Džalalabadu 1919. godine. Uskoro su pošli ka prestonici, nakon čega je kralj abdicirao i otišao u privremeno izgnanstvo u Britansku Indiju, budući da je Italija zvanično pozvala kraljevsku porodicu. Kralj Amanulah pokušao je da se vrati u Avganistan, ali nije imao podršku naroda, pa je s porodicom otputovao u Italiju. Četrdesetih godina spekulisalo se da bivši avganistanski kralj radi kao nacistički agent, još uvek nije sigurno gde je preminuo 1960. godine ― u Italiji ili u Švajcarskoj. Njegovo telo je, u svakom slučaju, preneto u Avganistan i sahranjeno u Džalalabadu.

Kraljica Soraja, koja je s kraljem imala šest ćerki i četvoricu sinova, umrla je u Rimu 1968, a sahranjena je pored Amanulaha, u porodičnom mauzoleju Bag-e Amir Šahidu.

Njihova najmlađa ćerka princeza Indija od Avganistana posetila je otadžbinu tek decenijama kasnije, tokom dvehiljaditih, u okviru saradnje s brojnim humanitarnim organiacijama.