I kao što to obično biva najlepše ljubavne priče rađaju se slučajno i traju večno
Naš čuveni pisac Branko Ćopić rođen je 1915. godine u Podgrmeču, u selu Hašani, nadomak Bosanske Krupe. Detinjstvo je proveo igrajući se sa deda Radetom koji ga je čuvao, gajio i usadio mu od malih nogu bujnu maštu.
Kao veoma mlad doselio se u Beograd, u Zemun. Bilo je to početkom jeseni 1935. godine. Branko je tada imao samo 20 godina i bio je svršeni učenik Učiteljske škole.
Iz učiteljske škole u Banjaluci, Branko je bio izbačen iz u četvrtom razredu zbog čitanja napredne literature, pa je školu ipak završio u Karlovcima. Na železničkoj stanici u Zemunu ga, zbog nesporazuma, nije sačekao prijatelj, kasnije poznati slikar Miloš Bajić, i Branko se pešice uputio prema Beogradu. Mrak ga je uhvatio na ulasku u grad i on je prvu noć u prestonici prespavao ispod Savskog mosta.
NE PROPUSTITE
U Beogradu upisuje Filozofski fakultet i za vreme studiranja s vremena na vreme objavljivao je priče u “Politici”, posebno kada je urednik bio Žika Milićević. Ćopićeve priče i pesme namenjene maloj i velikoj deci, nepopravljivim maštarima i onima koji, uprkos svemu, veruju u dobrotu, setna su kazivanja o odrastanju i zrenju, o magarećim godinama i čežnjama u bosonogom detinjstvu.
I sudbina je htela da se baš ovde u Beogradu upozna sa Bogdankom Cacom Ilić. Bila je to velika ljubav, a Branko joj je bio ogromna podška. Cica je učila za lekara i ponosno je diplomu pedijatra primila u svoje ruke, a potom 1951. godine postala i zvanična supruga Branka Ćopića. Kumovi na Brankovom i Bogdankinom venčanju bili su pesnici – Skender Kulenović i Dušan Kostić.
Prvi porodični dom svili su na uglu ulica Srpskih vladara i General Ždanove. Bio je to mali stan na trećem spratu, a nakon nekoliko godina kupili su veliki stan u istoj zgradi, samo na ulazu iz Ulice srpskih vladara.
Cica je posao pronašla na Novom Beogradu, gde je svako jutro odlazila, ali tek nakon što bi sa svojim suprugom popila prvu jutarnju kafu. Tada je Branko ostajao sam, u svom malom carstvu, a spektakularna dela su nastajala baš u tom periodu dok njegova supruga nije bila kod kuće.
NE PROPUSTITE
Priče je zapisivao u običnoj đačkoj svesci, a nije bilo čudno da ako mu se neka ne dopadne izbriše sve i krene od početka. Cica je uvek bila tu da prva da svoj su o njegovim delima, i reklo bi se da je imala veoma istančan ukus za književnost.
Godine su prolazile, došle su osamdesete, starilo se, gubila se koncentracija i moć pisanja. Kada je predosetio da bi mogao da umre, 1968, Branko Ćopić je napisao prvi testament od ukupno tri koliko je posle njegove smrti pronađeno. I u prvom, i u drugom, i u trećem, svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, svoje autorsko pravo, sav nameštaj i slike u stanu, ostavlja supruzi Bogdanki Cici Ilić-Ćopić.
Danas most preko Save ispod kojeg je prvi put prespavao kada je boravio u Beogradu nosi njegovo ime.
Tragična smrt našeg čuvenog pisca nastupila je u martu 1984. godine. Pisac je svoj život okončao skočivši sa mosta. Pohlepa njegove dalje rodbine odvela ih je na sud na kojem se raspavljalo oko njegove zaostavštine. Spor je trajao nekoliko godina i doneta je presuda u korist njegove verne supruge.
Ipak, ona nije želela skoro ništa da uzme za seve, već je sve, osim nekoliko ličnih stvari, zaveštala Zadužbini Branka Ćopića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja i danas postoji.
NE PROPUSTITE
