"Verujte mi, NIKO ne želi ovo!" I glumac kog Srbija obožava saopštio da pati od stanja o kom ovih dana svi pričaju

Proslavljeni hrvatski glumac saopštio je da vodi borbu s alopecijom i podelio detaljnu ispovest

Proteklih dana, svetski mediji su pisali samo o jednom — skandalu koji je obeležio 94. dodelu Oskara. U pitanju je fizički napad Vila Smita na komičara Krisa Roka, koji se narugao Džejdi Pinket Smit na račun njenog gubitka kose.

Glumica je, inače, nedavno saopštila da je 2018. godine dobila dijagnozu alopecije i da je to razlog što ima kratku frizuru ili ponekad nimalo kose, a hrabro je priznala da ne želi više da skriva svoje stanje perikama.

 

Među poznatim ličnostima koje pate od alopecije je i jedan dobro poznati regionalni glumac — Asim Ugljen, koji je rešio da i sam progovori o svom stanju.

 

On je podelio fotografiju svoje glave u pečatima i napisao:

— Ovo vam je alopecia areata. Tako to izgleda kada vas jako napadne. Verujte mi, NIKO ne želi ovako da izgleda. Ali to je stvarnost, tako izgledate kada napadne. I sve je samo nije prijatno gledati sebe takvog. Da je klasična ćelavost (i klasična muška ćelavost spada pod alopeciju), nikoga ne bi bilo briga. Ali nažalost, nije. Ovako ne izgleda klasična ćelavost.

On je istakao da mu se mnogo ljudi javilo i pitalo ga kako kontroliše alopeciju jer se oni ili članovi njihovih porodica bore s njom.

 

— Budući da je previše poruka da odgovaram svakom ponaosob, rekao sam da ću napisati ovaj tekst sa upustvima za sve. Prvo i najbitnije, smirite se. Alopecija nije nešto od čega ćete umreti ili što će vas boleti. S njom ćete umreti, ali nećete umreti od nje. Morate se naučiti da živite s njom — naglasio je Asim.

 

On je napomenuo da je najvažnija lekcija koju je usvojio da mora da bude smiren i pozitivan.

— A prvi korak je smiriti se. Psihički mir je neverovatno bitan u borbi s ovom bolešću. Nađite nešto što vas veseli. Bilo što. Bavite se time. Opustite se. Provetrite glavu. Ne mislite o njoj. Znam da vas čini nervoznim, ali od toga će vam samo biti još gore, a to ne želite. Rešićete je. Samo se opustite — poručio je glumac.

On je istakao da je njemu značilo i kada bi bio aktivan jer je to ono što mu pruža osećaj spokoja.

 

— Drugo, nađite neku fizičku aktivnost koja vas veseli i bavite se njome SVAKI dan. Doslovno. Meni je pomoglo veslanje, skijanje i penjanje. Najviše veslanje jer u meni budi mir kakav retko što može izazvati. Ne znam šta vas veseli, ali nešto ćete naći. Nađite neku fizičku aktivnost koja vas veseli, opušta i tera telo da se kreće. To će vam podići razinu hormona potrebnih za rast folikula kose i brade. Deluje, verujte mi — istakao je Ugljen.

On je i ranije pričao o svom stanju, ali nije otkrivao kako je alopecija delovala na njega.

 

— Pisao sam o svojoj alopeciji. Ipak, nisam pisao kakav je efekat imala na moju psihu. Lažem, jesam, ali kao kratku crticu. Istina je da me retko šta izbacilo iz balansa kao alopecija. Tu količinu gneva, besa i nemoći retko sam kada osetio. Obožavam svoj posao, ali doslovno obožavam. I ideja da se njime više nikada neću baviti mi je bila prestrašna — objasnio je glumac. — A nisam hteo da se bavim glumom bez svoje brade i kose, ćosav, s rupama svugde po glavi. Zakleo sam se da više nikad neću ući u kadar ako ne pobedim alopeciju. I zakleo sam se da ću pustiti dugu bradu i dugu kosu i vezati je u rep ako uspem da je pobedim. Bio sam uveren da neću pobediti. Svako buđenje je bila agonija. Da li ću se probuditi s novim rupama. I često su bile tu, nove, ujutro. Ili su se stare povećale. Galopirajuća alopecija. Bio sam lud. Lud kao besno pseto. Ujedao sam koga god, zbog bilo čega. Postajao sam zao. Gadilo mi se to, ali taj osećaj nemoći je izvlačio sve najgore iz mene.

Međutim, on je imao na umu sve što mu je lekar savetovao.

 

— A onda sam se setio šta mi je dermatolog rekao, da počnem da vežbam svaki dan. Pregrizao sam go*no i počeo da veslam. Išao sam tri puta dnevno na vodu i veslao, veslao, veslao, veslao, veslao, bilo toplo, hladno, kiša, sneg, sekire, atomski rat, ja sam veslao i veslao i veslao — opisao je Asim svoju borbu. — I nakon što se već provrtelo par godišnjih doba, a ja sam svaki dan bio u vodi, počele su prve bele dlake. Pa crne. Pa su mi na kraju izrasle još gušće i čvršće dlake nego što sam ih pre bolesti imao. Što je bilo poprilično čudno. I nastavio sam da veslam, jer uz glumu, to mi je najveća ljubav. Ne računajući porodicu, naravno. Tu količinu slobode nikada nigde drugde nisam osetio.

Kako je objasnio kombinacija svega što je radio, uz podršku njegove porodice, zaslužna je za to što je uspeo da vrati kosu i bradu i, što je najvažnije, "psihički balans".

 

— A sve rupe su se popunile i ja sam pustio kosu i bradu i danas izgledam kako izgledam. Kao Toširo Mifune za sirotinju. Jer sam se zakleo. Danas sam stopostotno uveren da me je kajak spasio. Da me kombinacija fizičkog napora u hladnoj vodi, usred prirode i bez ljudi u blizini, osim Filipa, Marte i dece, spasila. Da mi je kajak vratio kosu i bradu i psihički balans. Zauvek ću mu ponizno biti zahvalan na svemu što mi je dao i čemu me je naučio — naglasio je glumac.

— Nisu se skoro sve velike civilizacije zalud razvile na obalama reka. Jer reka je život. Ne postoji bolja alegorija od te. I tačnija. Kao i život, reka teče i teče i teče, svojim tokom, svojim smerom, svake sekunde se menja, nikada nije ista i baš kao život, nezaustavljiva je. Reka i alopecija naučile su me poniznosti kao ništa u životu — istakao je Asim.