icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

jasni ciljevi

Pljaka mu je bio uzor, a kao dete doživeo je niz tragedija: Vuk Kostić govori o porodici i petoj sezoni "Ubica mog oca"

Podeli:

Glumac je veoma srećan zbog novih profesionalnih angažmana u kojima publika jedva čeka da uživa.

foto: Antonio Ahel/ATAImages
foto: Antonio Ahel/ATAImages

Daroviti glumac Vuk Kostić veoma se raduje početku prikazivanja pete sezone igrane serije "Ubice mog oca" u kojoj tumači zapaženu ulogu, a premijerna epioda biće 8. januara. 

 

Bez inspektora Aleksandra Jakovljevića kojeg on tumači nikako se ne može zamisliti ovo tv ostvarenje, te glumac otkriva šta nas očekuje u novoj sezonu koja obećava.

 

Svaki posao radim do kraja i najbolje što mogu, a za "Ubice" sam posebno vezan. Nove epizode donose neka nova saznanja i mnogo, mnogo obrta. A to volim da vidim, pogotovo u kriminalističkom žanru. Uz to, "Ubice" smo prvi put radili u zimu, a i iako sam pre snimanja dva puta preležao koronu, trudio sam se da dam maksimum, jer volim da ono što radim bude najbolje moguće. Takva je bila i cela ekipa - od scenaristkinje Nataše Drakulić i produkcije do reditelja i glumaca — priznaje glumac i ističe koliko njegovi likovi doživaljaju transformacija.

 

U "Dari" nisam imao mnogo snimajućih dana, ali mislim da smo postigli željeni efekat. Nije ovo Holivud, ljudi se vezuju za naše glumce po karakterima koje igraju. Na mene su navikli da sam pozitivan lik, pa sam se plašio da im ne ogadim sebe. Ipak, uloga Miroslava Filipovića, komandanta logora Jasenovac, bila je mala pa verujem da sam publiku samo, možda, šokirao.

 

Vuk Kostić
foto: ATAImages

Vuk se prisetio i koliki mu je bio teret to što je njegov otac Mihajlo Kostić Pljaka važio za jednog od najboljih glumaca.

 

Nisam imao taj odnos jer moji drugari nisu gledali "Kozaru" i "Devojku s Kosmaja". Nisu ni znali ko je moj otac — kaže i ističe da mu je Pljaka bio uzor tokom života i karijere.

 

Naravno, jer roditeljstvo je lični primer. Moj otac je u kratkom roku doživeo niz tragedija koje su ga obeležile i zbog kojih je kasnije nas držao na okupu. Imao je samo sedam godina kad mu je majka preminula pred sam početak rata 1940, od tuberkuloze. Babu su mu streljali Nemci u dvorištu jer je pokušavala da spreči odlazak sina Nestora, mog dede, u logor Mauthauzen, gde je ipak odveden. A rođena sestra poginula mu je nekoliko godina posle rata. Sve je to uzrokovalo da nas je čuvao i učio nas šta znači porodica. Bio mi je uzor u svemu, od posla do hobija. Bio je najjači i najbrži, najdublje je ronio... Jeste da sam ga izgubio kad mi je bila 21 godina, ali stigao je da mi prenese sve što je znao. Ipak, nije stigao da pogleda moj prvi profesionalni film "Apsolutnih sto".

 

 

 

Inicijalizacija u toku...