Popularna „Ambasadorka“ i kovrdžava Sarajka obeležila je zasigurno period sedamdesetih i osamdesetih godina ex-yu scene, Jasna Gospić Sparavalo – otmena dama koja uvek dolazi u pet do pet.
Rođena je 1961. godine u gradu u kojem nabujala Miljacka neprestano teče, gde behari uvek mirišu opojnim mirisom, a vesela raja peva sve najlepše pesme i jede čuvene ćevape, u gradu ljubavi – Sarajevu. U ovom gradu je otkrila svoj zlatni glas i počela da peva mnoge dirljive stihove sa kojima je očarala Jugoslaviju. Ogroman uspeh u karijeri je doživela u grupi Ambasador.
Vreme Ambasadora je bilo velika avantura za nju. Preko noći je postala jugoslovenska zvezda, dobila Estradnu nagradu Jugoslavije, pevala Titu i bila neobično popularna. Pola Jugoslavije je bilo zaljubljeno u nju i uvek joj je to imponovalo. Istina je da je bila neobična. Kovrdžava kosa tada je bila veliki hit, njena mladost, predivan glas i slatke peme, učinile su je dopadljivom. Kad se tome doda bezvremenski hit, pesma „Dođi u pet do pet“ , sve "karte" su se složile. Ipak, po koja karta nije našla svoje mesto te Jasna nije dugo ostala član grupe Ambasador, jer je generacijski jaz bio ogroman. Za nju je to bila igra, a za grupu posao.
Posle Ambasadora, zaplovila je u solističke vode prilično opušteno, bez prevelikih ambicija, jer je smatrala da je svet muzike eteričan, kada postane posao i matematika,tu prestaje čarolija. Nikada nije bila kako je rekla neko ko se gura ili, kako u Sarajevu to slikovito govore- neko ko se “lakta“. Nije joj bilo važno da nastavi istim tempom jer, zbog toga je i otšla. Htela je da proživi svoje gimnazijske dane sa svojom rajom, da proživi svoju mladost i ludost kao i njena generacija. Seća se kada se krila iza škole i pušila, a ljudi su joj prilazili i tražili autogram.
Bila je to neobična gimnazija za nju, jedna od najtežih i najboljih u gradu u kojoj su pored nje išli i Tifa, Elvis Kurtovic, Loša i mnogi drugi. Danas je potpuno drugačija, savesna i odgovorna ali, misli da je majčinstvo glavni razlog za njenu promenu.
Nažalost u jednom trenutku Jasna i njeno rodno Sarajevo su morali da se privremeno rastanu, jer ih je nasilno razdvojio munjeviti protivnik - rat .
1992. godine je počeo rat u Bosni i Hercegovini, a ona se suočila sa jednom od najtežih odluka u životu - napustila je svoj grad i zemlju i preselila se u Prag. Imala je silnu želju da ostane i da sačuva svoja vrata, svoj pogled kroz prozor koji se pruža sve do Dolac Malte. Da sačuva svoje ulice, zgrade, zvuk prvog tramvaja i zvono crkve sa katedrale pred njenom zgradom.
Žarko je htela da sačuva prijatelje, njihovo predivno druženje, duge šetnje gradom, pesme, slavljenja Božića,Vaskrsa i Bajrama i takođe da sačuva sve ono što je duboko utkano u njenu dušu, dušu prave Sarajke. Ipak,mama joj je rekla da se ne oseća dobro, bila je bolešljiva i tako su svi otišli iz grada. Leteći iznad Sarajeva, u susret novom i nepoznatom životu, Jasna priča da je osećala beskrajnu tugu, ali i saznanje koliko je sudbina jaka kosmička sila. Odlazi skrhana negde, jer tako želi neka moćna i velika sila pred kojom su svi jako, jako mali, poput zrna prašine.
Po dolasku u Prag, gde i danas živi, za nju su se otvorila neka druga vrata i druga životna etapa koja je dala pravi i najveći smisao njenom životu. U zlatnom gradu su joj se desiile upravo zlatne stvari. Upoznala je svog supruga Dejana sa kojim danas ima kćerku Dejanu i sina Bojana.
Kada je upoznala Dejana, znala je da će joj biti muž i otac njene dece. Ludo su se zaljubili i to ih drži i danas. Njihov uspešan brak počiva na poverenju, poštovanju i razumevanju. Takođe, jedno drugom daju i dovoljno slobode, jer smatraju da brak nije zatvor nego ugodan ambijent u kojem se ljudi dopunjavaju bez namere da jedno drugo menjaju. Žive idiličnim i skladnim životom, kako i opisuje svoj život sa suprugom:
- Suprug je moja najveća podrška, neko sa kim delim i dobro i zlo, neko ko je uvek uz mene kao i ja uz njega. Dejana volim onakvog kakav jeste, podržavam ga u svemu što radi, a on mi to svim srcem uzvraća. Ništa nije lePše od dobrog i kvalitetnog braka, imamo jedno drugo i zajedno smo jači. Zajedno smo vaspitali decu da budu odgovorni, pošteni, da budu čestiti ljudi. Danas sam majka uspešne i čestite dece što smatram svojim najvećim uspehom - ističe Jasna.
Nastavak na sledećoj strani...
