Maja ističe da je njen unuk jedno vreme boravio kod nje i da joj je taj period bio najteži.
Osam meseci je živeo sa mnom. Potpuno sam mu bila posvećena, kao i sad. U početku je bilo najgore. On je bio taj koji je morao da se navikne da više nije u okruženju s mamom i tatom, nego s bakom. On je moj centar sveta, dala sam mu svoje srce. Mnogo je tužno i bolno gledati ga takvog, a ti ne možeš da mu pomogneš u datom trenutku.
Ona navodi da ne odustaje od borbe.
Borila sam se, borim se i boriću se dok ga ne izlečim. Savetujem roditeljima da budu otvoreni i da javno govore o autizmu svoje dece jer će tako steći uslove da dobiju pomoć. Mi smo tako našli bioenergetičara, kvantnu medicinu. Luki zaista pomaže i evidentan je njegov napredak. Verujem da će se oporaviti", završava Maja.
