Naš poznati glumac Nikola Đuričko je ljubav prema ovom pozivu nasledio od svoje bake.
Nikola Đuričko, koji je neko vreme živeo i radio u SAD, jedan je od naših najboljih glumaca, a malo ko zna da on svoj talenat za ovaj poziv vuče preko gena svoje bake.
Naime, baka Nikole Đuriča je bila naša poznata glumica Tomanija Đuričko, odnosno Jeremić pre udaje.
- Glumica Tomanija Đuričko jeste moja baka i moguće je da se zbog nje i ja bavim glumom - rekao je jednom Nikola Đuričko
Tomaniju smo imali prilike da gledamo u našim najpopularnijim serijima, a njena glumačka priča počela je maltene u kolevci.
Ona je 1914. godine rođena u Šapcu, a sa svega godinu dana je sa vojskom otišla put Francuske. Na scenu je izašla sa svega tri godine u Mentonu i Nici,
Bila je članica velikog broja putujućih pozorišta, ali taj život nije baš bio lagan.
- Teško smo živeli, nije bilo novca, a lišavali smo se gotovo svega. Ali, beskrajno smo voleli pozorište, ispunjavalo nas je najzdravije drugarstvo i osećali smo da smo srećni - rekla je Tomanija jednom prilikom.
Nakon početka rata Tomanija dolazi u Pančevo. Nekoliko godina je igrala u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je ponela brojna priznanja, a posle toga je bila članica Narodnog pozorišta.
- Uvek kad bih dobila ulogu, obuzimao me je strah. Događalo mi se i da zaplačem čitajući prvi put tekst uloge. Duboko sam preživela sudbinu svake žene koju sam tumačila na sceni - pričala je Tomanija.
Imali smo prilike da je gledamo velikom broju naših čuvenih TV serija, koje naša publika i dan danas obožava. Neke od njih su „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Vruć vetar“, „Povratak otpisanih“...
Takođe, 1966. godine dobila je jednu prestižnu nagradu. U pitanju je bilo priznanje Filmskog festivala u Rimu za žensku ulogu u ostvarenju „Čovek sa fotografije“.
No, ona je uvek ostala skromna.
‒ To je u mom poslu slučajnost. A i kad dođe, ne traje dugo. Slava je za mene ona koju ima, na primer, Desanka Maksimović, čije pesme čitam već decenijama, uvek s radošću u duši. Slikari ostavljaju svoje delo da trajno živi, kompozitori takođe. Mi, glumci, kad odemo, pokopavamo sve za sobom. Mi umetnost stvaramo u trenutku i ona ne traje duže od trenutka - pričala je Tomanija.
Bonus video:
NE PROPUSTITE
