Jedan od najvećih svetskih pisaca u istoriji književnosti vodio je buran, turbulentan život pun obrta i nemira, a takav je bio i onaj njegov nežniji deo ― ljubavni
Fjodor Mihajlovič Dostojevski voleo je žene i one su volele njega: poznato je da je u mladosti imao više veza, kao i da se upuštao u odnose s prostitutkama. Ipak, tri žene izdvojile su se kao najvažnije u njegovom životu.
Marija D. Irsajeva (Dostojevskaja)
Udovica njegovog prijatelja robijaša, kojeg je upoznao tokom desetogodišnjeg boravka u Sibiru, postala je supruga slavnog pisca 1857. godine. Ona je ostala bez supruga i imala je sina, pa je Dostojevskom tražila da joj preporuči nekog starijeg i imućnijeg muškarca, ali je pristala na njegovu bračnu ponudu. Navodno je Dostojevski odmah po venčanju doživeo veći napad epilepsije, što je ostavilo trag na njihov seksualni život. Brak nije bio srećan ― živeli su kao brat i sestra, a ne kao muž i žena, ali su ostali zajedno sve do njene smrti 1864.
Apolinarija Suslova
Dok je još bio u braku s Marijom, pisac je upoznao dvadeset godina mlađu Apolinariju, koja mu je pružala sve što nije imao u braku. Po smrti svoje supruge nastavio je da se viđa s njom, ali je bila, kako su je opisivali, neobuzdana, a njegovu prosidbu je odbila. Navodno je Dostojevskog dugo mučilo ovo odbijanje, a na Apolinariji je zasnovao lik Dunje u "Zločinu i kazni" i Poline u "Kockaru".
Ana Grigorjevna Snitkina
Čak 25 godine mlađa stenografkinja zaljubila se u pisca dok je radio na "Kockaru", a venčali su se vrlo brzo. Dostojevski je tad imao 45 godina i njegova neiskusna supruga ga je obožavala. Nakon kraćeg braka dobili su ćerku i sina, ali nijedno od njih dvoje nije poživelo. Ana je patila zbog ovih tragedija, ali i zbog ljubavi pisca prema kocki, koju je smatrala bolešću. U jednom trenuku, pisac je uspeo da se iskobelja iz kandži poroka, ali je 1881. godine iznenada preminuo od posledica krvarenja izazvanog epileptičnim napadom. Ana, iako je još uvek mlada ostala udovica, nije poželela da se ponovo uda. Posvetila se promovisanju romana svog muža. Navodno je na svaki pomen udaje odgovarala: "Za koga bih mogla da se udam posle Dostojevskog? Možda za Tolstoja?"