Početkom godine britanska serija Viktorija podsetila nas je na jednu od najvećih ljubavi u istoriji ne samo kraljevskih porodica, već celog sveta.
Venčali su se u februaru 1840. godine. Viktorija je došla pred oltar u svilenoj haljini boje slonovače, ukrašenoj prefinjenim narandžinim cvetom. Na glavi, pokrivenoj čipkastim velom, nosila je cvetni venčić. Sve je bilo originalno, englesko, ručno pravljeno. Sve je bilo potpuno drugačije od njenih prethodnica, koje su, već po tradiciji, do sveštenika dolazile u teškoj brokatnoj odeći, s baršunastim i krznenim ogrtačem.
O njihovoj strastvenoj prvoj bračnoj večeri rekla je:
To je bilo prijatno i zbunjujuće iskustvo. Ja nikada, nikada nisam tako provela veče. Njegova preterana ljubav i naklonost dali su mi osećaj nebeske ljubavi i sreće. Uzeo me u naručje i mi smo se samo ljubili, opet i iznova..."
Slušala ga jer je bio pametan i sposoban
U braku je dobila devetoro dece (a posle su dobili i četrdesetdvoje unučadi), a Albert nije bio samo njen životni suputnik već i značajan politički savetnik iako nikad službeno nije učestvovao u političkom životu. Viktorija je želela da mu da titulu kralja, ali premijer ju je odgovorio od toga. Parlament je odbio da mu da bilo kakvu plemićku titulu. Albertu je čak osiguran i manji prihod od prihoda supružnika prethodnih vladara. Sedamnaest godina nakon sklapanja braka Viktorija je Albertu dala titulu prince consort (princ suprug).
Mere koje je Parlament preduzeo u cilju sprečavanja Alberta od učestvovanja u političkom životu svoje supruge uspele su, budući da se Albert nikada nije javno upleo u britansku politiku. A njegovi pogledi su inače bili prilično liberalni za to vreme i Albert nije samo podsticao reforme obrazovanja, već i razvoj nauke i industrije. Njegovo zanimanje za nauku dovelo je do sukoba sa Crkvom, a njegov predlog da se Čarls Darvin proglasi vitezom je odbačen.
Veliku pažnju je posvećivao radničkom sloju koji je živeo u siromaštvu, a mnogi su upravo njega prozvali kreatorom viktorijanskog doba, u istoriji poznatom kao periodom napretka u svakom pogledu. U velikoj meri upravo je njegova zasluga projekt “Velike izložbe” (Great Exhibition) održane 1851. u Kristalnoj palati - taj događaj se često proglašava trenutkom kad je Britanija ušla u zlatni period viktorijanskog doba.
Nastavak na sledećoj strani.
