U narednih nekoliko godina odigrala je brojne uloge u filmovima o porodici, pa je tako bila filmska ćerka Freda Mekmarija, Margaret Salivan, Džejmsa Stjuarta, pa čak i Bet Dejvis. Njen dečji opus obuhvata čak dvadeset glumačkih ostvarenja. Uz to, zakon je bio takav da su deca glumci do svoje osamnaeste godine morali da provode minimum tri sata u učionici pa je, paralelno sa snimanjima, Natali pohađala nastavu, koja je najčešće bivala upriličena u blizini studija u kojima je radila. I reditelji i nastavnici pričali su kasnije da je imala sve petice i da tako pametno dete u životu nisu videli. Ona se jednom osvrnula na taj period iz sasvim drugačije perspektive:
Neprekidno sam osećala krivicu tokom ta tri sata nastave jer sam znala da cela ekipa sedi i čeka me da završim. Čim bi nas učitelj pustio, trčala bih koliko me noge nose da stignem na set."
Natali Vud: Obnovljena istraga o smrti
Vrtoglavi uspon njene karijere nije se prekinuo ni u tinejdžerskom periodu. Već sa šesnaest godina igrala je sa Džejmsom Dinom u Buntovniku bez razloga, ultimativnom hitu tadašnje mlade generacije. Tada je prvi put nominovana za Oskara za sporednu žensku ulogu.
Završila je školu 1956. godine i potpisala ugovor sa studiom Warner Brothers. Praktično do kraja te dekade nije imala prazan hod, ali lepršave devojačke uloge nisu je zadovoljavale. Ona je želela nešto zahtevnije. Na sreću, uloga u Buntovniku pokazala je publici, kritici i rediteljima širok spektar njenih glumačkih sposobnosti. Nasuprot dotadašnjoj slatkoj devojčici, Natali je sada na platno iznosila nemir karakterističan za mlade tog doba. Zbog toga je dobila ulogu u odličnom, ali na blagajnama ne tako uspešnom ostvarenju All the Fine Young Canibals.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
