Život i smrt Andžele Lensberi: Udala se za gej muškarca, a onda je usledila najlepša ljubavna priča duga 54 godine

Legendarna glumica preminula je juče u Americi, saopštila je njena porodica

Engleska glumica Andžela Lensberi preminula je juče u Los Anđelesu, samo nekoliko dana pre planirane proslave njenog 97. rođendana. Ona je umrla mirno i u snu, saopštila je njena porodica.

Proslavljena glumica tri puta je nominovana za Oskara, iako nije osvojila nijednog, a isto je i s Emi nagradama, za koje je nominovana čak 18 puta. Ima šest Tonija i isto toliko Zlatnih globusa, a u istoriju filma svoje ime je zapisala zlatnim slovima zahvaljujući ulogama u ostvarenjima "Ubistvo, napisala je", "Slika Dorijana Greja", "Kvakve i metle", "Mandžurijski kandidat", "Smrt na Nilu", "Dadilja Makfi"...

Britanska kraljica Elizabeta II ju je 2014. godine proglasila Damom Komandantom Reda Britanske imperije za doprinos dramskoj umetnosti i dobrotvorne svrhe.

 

Andžela Lensberi rođena je porodici iz više klase, koja je živela u centru Londona davne 1925. godine. Njen otac bio je bogati Englez i političar Edgar Lensberi, član Komunističke partije Velike Britanije, dok je njena majka Mojna Megil bila glumica iz Belfasta koja je redovno igrala na Vest Endu i u više filmova. Imala je samo 9 godina kada je njen otac preminuo od raka, što je na Andželu ostavilo dubok trag. Često je isticala da je to bio odlučujući trenutak u njenom životu – da bi se izborila sa svojom tugom, ona je igrala uloge, ulazila u druge karaktere, a gluma ju je nepovratno osvojila.

 

Prateći svoju majku na turneji po Kanadi, Andžela je dobila prvi posao. Slagala je da ima 19 godina kada je imala samo 16 i u jednoj predstavi je imala muzičke tačke, za šta je zarađivala 60 dolara nedeljno. Nakon kratkog života u Njujorku, porodica se preselila u Los Anđeles, a kada je Mojna Megil ostala bez posla i poslovnih ponuda, Andžela je izdržavala i majku, i braću, i sebe.

Još tokom Drugog svetskog rata, potpisala je ugovor s MGM-om i zaigrala na filmu – u ostvarenju Gaslight iz 1944, za šta je dobila nominaciju za Oskara za najbolju sporednu glumicu pre 20. rođendana. Samo godinu kasnije, stigla je i druga nominacija, za ulogu u filmu "Slika Dorijana Greja".

 

Kako je isticala, kod uloga koje je birala bilo joj je važno to što su joj potpune suprotnosti.

– Uvek sam glumila nekog drugog, drugačiju vrstu žene nego što sam bila ja. Užasno se kajem zbog godina koje sam protraćila glumeći gomilu žena koje uopšte nisu bile ja – rekla je u jednom kasnijem intervjuu.

 

U tim prvim godinama karijere i usred vrtoglavog uspeha, već 1945. godine udala se za Ričarda Kromvela, umetnika i dekoratora koji je želeo da izgradi glumačku karijeru. Ovaj brak došao je maltene preko noći, ali im nije doneo ni sreću ni strast – Kromvel je bio gej, a njegova prosidba Andžele bio je očajnički i unapred na neuspeh osuđen pokušaj da se "preobrati" u danima kada je gej muškarcima bilo mnogo teže nego danas. Brak se raspao manje od godinu dana kasnije, ali su Ričard i Andžela ostali prijatelji do kraja života.

Sledeće godine, Andžela Lensberi upoznala je Pitera Pulena Šoa na jednoj žurki, takođe glumca na početku karijere, koji je i sam imao ugovor s MGM-om. On je upravo izašao iz veze sa Džoan Kroford, ali stare ljubavi nisu ih previše opterećivale, pa su Andžela i on stupili u vezu, započeli zajednički život i verili se. Venčali su se u avgustu 1949. godine u Londonu, nakon čega su se uputili u Francusku na medeni mesec.

 

Nakon što je shvatio da mu gluma neće doneti mnogo uspeha, Šo je postao jedan od najboljih holivudskih agenata i posvetio se negovanju Andželine karijere. Njihov brak važio je za primer prave ljubavi u Holivudu i trajao je 54 godine, do njegove smrti 2003.

Lensberijeva je nastavila vredno da radi i nakon udaje, s pauzama radi negovanja sina Entonija i ćerke Didre, a malo je poznato da je bila i divna maćeha Šoovom sinu iz prvog braka Dejvidu. Uloga u "Mandžurskom kandidatu" 1962. donela joj je treću nominaciju za Oskara, posle čega se malo više posvetila pozorištu.

 

Brodvej joj je dao novu energiju, ljubav i strast prema umetnosti i dodatno učvrstilo njen status vanserijske glumice i prave zvezde. Svojom zlatnom erom smatrala je period kada je igrala mamu Denis u predstavi "Mame", koja joj je donela prvog Tonija za najbolju glavnu glumicu u mjuziklu 1966.

 

Televizijska publika obožavala ju je zbog uloge Džesike Flečer u seriji "Ubistvo, napisala je". Njena udovica, detektivka, profesorka u penziji koja istražuje zločine i piše o njima bila je svakako neobičan lik, a ipak – imali smo osećaj da je dobro poznajemo i da u njoj nema ničega toliko stranog.

– Ja nisam želela da ona bude televizijska junakinja, već svaka žena. Mislim da je to ono što joj je dalo dugovečnost, s njom su mogli da se povežu svaka žena i svaki muškarac. Bila je prava žena, jaka, po čemu su muškarci i žene slični – istakla je jednom prilikom.