Muž je odbijao da ih sahrane zajedno, sinu je nanela bol: Ko je LEDENA KRALJICA o kojoj ovih dana bruji Evropa?

Kraljevi i kraljice moraju da donose mnoge teške odluke, ali proteklih dana su neki potezi danske kraljice Margarete II iznenadili i najvatrenije fanove kraljevske porodice

Pre nekoliko dana, strani mediji su javili da je danska kraljica Margareta II (82) saopštila da će deca princa Joakima, njenog drugog sina, ubuduće biti grofovi i grofice, iako su do sada bili prinčevi i princeze.

Uz to, četvoro dece princa Joakima – Nikolaj (23), Feliks (20), Henrik (13) i Atena (10) neće moći da budu ni Njegovo/Njeno kraljevsko visočanstvo.
Oni će zadržati svoje mesto u redu za presto, biće Njihove ekselencije, navela je kraljevska palata, a trenutno su zauzimaju od sedmog do desetog mesta. Ova odluka stupa na snagu od 1. januara 2023. godine.

 

I danska i evropska javnost pitaju se šta je motivisalo ovaj potez kraljice Margarete, a sada se spekuliše da bi to moglo da ima veze s odnosom princa Joakima s bratom Frederikom, prestolonaslednikom danskog trona, i snahom Meri. Ipak, zvanično objašenjenje glasi da kraljica želi da "stanji kraljevsku porodicu".

 

Ovo, inače, nije jedina porodična drama u vezi s time kako kraljica Margareta II dodeljuje i oduzima titule. Štaviše, njen suprug ju je javno kritikovao zbog toga što njemu nije dala titulu kralja supruga.

Kraljica Margareta rođena je 16. aprila 1940. godine, nedelju dana nakon što je nacistička Nemačka okupirala Dansku, a mnogima je novorođena princeza bila simbol nade u ratnim godinama. Ćerka kralja Frederika IX na tron je stupila 1972. godine, nakon uspešne karijere umetnice.

U vreme njenog rođenja, pravo na presto polagali su samo muški naslednici, a kako njen otac nije imao sinove svi su očekivali da će sledeći kralj biti njen stric princ Knud. Međutim, 1953. godine zakon je promenjen i ženama je dozvoljeno da budu prestolonaslednice.

Obrazovala se u Danskoj i Engleskoj, u najprestižnijim školama, a studirala je praistorijsku arheologiju i političke nauke, da bi potom i pohađala londonsku Ekonomsku školu i Sorbonu.

 

Tokom boravka u Londonu upoznala je francuskog diplomatu Anrija de Laborda de Monpezata, koji je radio u Ambasadi Francuske. Venčali su se 10. juna 1967. godine, a njen suprug postao je po Margaretinom stupanju na presto Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Henrik od Danske. On joj je do kraja života zamerao to što je samo princ, pa je tako 2017. godine izjavio da ne želi da bude sahranjen sa svojom suprugom.

 

– Ako želi da me sahrane pored nje, mora da me proglasi kraljem suprugom – istakao je on. – Kraj priče. Ne zanima me.

On je smatrao manjkom poštovanja to što mu nije ukazana čast da nosi titulu kralja.

 

– Moja supruga mi nije pokazala poštovanje kakvo bi neka obična žena svom mužu... Smatra me budalom – rekao je, piše Daily Mail.

Ubrzo potom, Palata je izdala saopštenje u kom se navodi da princ Henrik ima demenciju. Preminuo je već naredne godine, a kraljica je na sahrani uslikana kako grca u suzama.

 

Kraljiva Margareta često je kritikovana zbog svojih stavova o migrantima, a jednom prilikom je sve šokirala izjavivši:

– Nije po zakonima prirode da neko postane Danac samo zato što živi u Danskoj. To ne mora nužno da se desi.

 

S princem je Margareta dobila dvojicu sinova – princa Frederika, koji je njen naslednik trona, i princa Joakima, čija će deca ubuduće biti grofovi.