Najpoznatiji film za odrasle snimljen je UZ PRETNJU PIŠTOLJEM: Bolna ispovest glumice čiji je život obeležilo NASILJE

"Duboko grlo" decenijama spada u najpopularnije erotske filmove na svetu, a malo je poznato da je on primer najbrutalnijeg zlostavljanja u pornografskoj industriji

Jedan od verovatno najpoznatijih erotskih filmova u istoriji svakako je hardkor ostvarenje "Duboko grlo" iz 1972. godine, najpoznatiji film američke Zlatne ere pornografije. Njegovu režiju i scenario potpisuje Džerard Damijano, dok je glavna uloga pripala Lindi Lavlejs, glumici čije je pravo ime bilo Linda Suzan Borman.

U pitanju je jedan od prvih pornografskih filmova koji su imali koliko-toliko složenu radnju, razvoj likova i relativno visoku produkciju, a "Duboko grlo" je ušlo u svetski mejnstrim. Linda Lavlejs igrala je u njemu seksualno frustriranu ženu, koja moli svoju prijateljicu Helen da je posavetuje kako da doživi orgazam. Nakon što na jednoj žurki ne doživi uspeh u tome, ona odlazi na psihoterapiju kod dr Janga, kada počinje niz prilično bizarnih događaja.

 

Ovaj film bio je treći u kom je igrala Linda Suzan Borman, a posle "Dubokog grla" pojavila se u još nekoliko pornografskih ostvarenja. Ipak, kako je kasnije pričala, ova karijera nije bila sasvim njena ideja...

 

Linda je rođena u Njujorku 1949. godine, u radničkoj porodici, a svoje detinjstvo često je opisivala kao nesrećno. Navodno je njen otac retko bio kod kuće, a njena majka je bila prestroga i nije je bolela. Pohađala je katoličku školu, a bila je u srednjoškolskim danima poznata po nadimkom Gospođica Sveta Sveta jer je s momcima bila na distanci u izlascima kako bi izbegla bilo kakav seksualni kontakt.

Kada je imala 20 godina, rodila je vanbračno dete, a majka ju je prevarila da ga da na usvajanje. Linda je ubrzo potom upisala školu kompjutera, nakon čega je doživela saobraćajnu nesreću zbog koje je izgubila mnogo krvi. Zbog toga joj je bila neophodna transfuzija, a zbog nepažnje osoblja, dobila je krv kontaminiranu hepatitisom. Usled ove dijagnoze imala je mnogo problema, a 18 godina kasnije je zbog hepatitisa išla na transplantaciju jetre.

 

Dok se oporavljala od nesreće u domu svojih roditelja, Linda je ušla u vezu sa izvesnim Čakom Trejnorom, američkim biznismenom koji je svetu dao neka od najvećih imena u pornografiji, uključujući i nju samu. Kako je Linda pričala, Čak je isprva bio šarmantan i pažljiv, ali je uskoro pokazao svoje drugo lice. Bio je nasilan, grub, naterao ju je da se preseli, a potom postao njen menadžer, makro i suprug.

 

Navodno je pod prinudom od strane Čaka Tejlora Linda igrala u hardkor filmovima, osmominutnim nemim ostvarenjima, a potom 1969. i u filmu "Dogarama", što je godinama negirala jer se stidela ove uloge. Muž ju je terao da učestvuje u mnogim ponižavajućim scenama, grupnom seksu, "zlatnom tušu", a primoravao ju je i na prostituciju.

Kako je godinama kasnije priznala, njen najpoznatiji film "Duboko grlo" zapravo je – niz scena njenog brutalnog silovanja.

 

– Kad gledate “Duboko grlo”, zapravo gledate kako me siluju. Zločin je što se taj film uopšte prikazuje, jer sam sve vreme imala pištolj uperen u glavu – priznala je Linda.

Glumica je 1980. godine objavila memoare "Iskušenje", u kojima je pričala o Čakovom iživljavanju nad njom.

– Tretirao me je kao plastičnu lutku. Prodavao me je drugim muškarcima za novac. Osećala sam se kao da sam smeće. Pristajala sam da snimam scene seksa, samo da me ne bi ubio. Pretio je mojoj porodici, bila sam u strahu i za njihove živote – priznala je Linda.

 

Iako je film “Duboko grlo” zaradio preko 600 miliona dolara, njen honorar iznosio je 1.250 dolara, a čak i to joj je uzeo Tejnor.

 

Posle četiri godine braka, par se razveo, a glumica je potom podnela tužbu protiv Čaka Tejnora, zbog zlostavljanja i pomenutih tvrdnji da ju je naterao da snimi "Duboko grlo" držeći uperen pištolj u nju. On je priznao da ju je tukao, ali je tvrdio da je sve bilo uz prethodni dogovor. Lindin bivši kolega Erik Edvards tvrdio je da je ona sama pristajala na sve i da je ona "žena koja nikad nije preuzela odgovornost za svoje odluke, već je krivila druge za sve što joj se desilo u pornografskom životu".

Međutim, psihijatrica Džudit Luis Herman istakla je da mnogi detalji iz Lindine autobiografije ukazuju na snažan posttraumatski stresni poremećaj, ali nije utvrđeno jesu li krivci njeni roditelji ili suprug.

 

Godinu dana nakon razvoda od Tejlora, Luinda se udala za Larija Marčijana, a iako je isprva sve delovalo idealno, kasnije je priznala da je on bio nasilni alkoholičar. Ovaj brak raspao se 1996. godine, a par je dobio dvoje dece: Lindsi i Dominika.

Zbog hepatitisa, s kojim je živela decenijama, Lindino stanje bilo je sve gore, a 2002. godine doživela je još jednu saobraćajnu nesreću, još težu. Doživela je brojne povrede i unurtašnje krvarenje, a nakon što je veštački održavana u životu, isključena je s aparata 22. aprila 2002. Njen bivši suprug Lari i njihova deca bili su uz nju u trenutku smrti, a potom je sahranili u Koloradu, gde su živeli godinama.