Jedna od najlepših žena osamdesetih ćutala o teškoj bolesti i pustila sve da veruju da je samo još jedna posrnula zvezda koja se odala alkoholizmu
Američka glumica Ketlin Tarner (68) jedna je od žena koje su obeležile svetsku kinematografiju, a oduvek se izdvajala izuzetnim glumačkim darom, moćnim glasom i lepotom od koje zastaje dah.
Lepotica koja je u svet glume ušla kroz pozorište i ušla je u brodvejsku istoriju najveću slavu doživela je tokom osamdesetih godina, pre svega zahvaljujući filmu "Lov na zeleni dijamant" iz 1984. godine.
Osvojila je dva Zlatna globusa, a bila je nominovana za Oskara i nagradu Toni. Često su je poredili sa slavnom Loren Bekol, što joj je laskalo i dičila se time, a jednom prilikom je čuvenoj divi prišla i rekla joj: "Zdravo, ja sam mlada ti".
Ketlin je osvajala, oduševljavala i hipnotisala svojom lepotom i talentom, da bi devedesetih godina doživela tešku dijagnozu — reumatoidni artritis. Već 1992. godine je imala "neopisive bolove i groznice", kako je jednom rekla. Pričala je kako je u jednom trenutku jedva okretala glavu i hodala, a lekari su joj saopštili da će najverovatnije završiti u invalidskim kolicima i da nikad neće ustati iz njih.
— Moje telo je odgovaralo neverovatnim bolom kad god bih pokušala da ga pomerim. Zglobovi na rukama su mi bili toliko otečeni da nisam mogla da držim olovku. Bilo je dana kada nisam mogla da držim čašu i poppijem vodu. Nisam mogla da podignem svoje dete... Stopalo bi mi se nadulo toliko da nisam mogla da obujem bilo šta, a kamoli da hodam obuvena — prisetila se glumica u jednom intervjuu.
Bila je tek u tridesetim kada joj je rečeno da je njeno ostanje ozbiljno, a ponuda za uloge bilo je sve manje. Ona za to ne krivi bolest toliko koliko smatra da je za sve kriv okrutni Holivud i njegov stav prema ženama koje više nisu u cvetu mladosti.
— Imala sam četrdeset godina, a uloge su usporile, počela sam da dobijam ponude da igram mame i bake — rekla je Ketlin jednom prilikom.
Glumica ističe da joj nije bilo lako da se izbori s medijima, naročito nakon što je bolest počela da se održava na njen izgled.
— Štampa je bila nemilosrdna — napisala je Ketlin u svojim memoarima. — Pisali su da sam debela i neprepoznatljiva jer sam bila ljuta i isprana diva van kontrole, a zapravo su promene u mom fizičkom izgledu izazvane lekovima i hemioterapijom, nisu bile u mojim rukama. Ipak, nisam im otkrivala šta mi se događa.
S napretkom bolesti, pojavio se novi problem: Tarnerova je počela da pije jer joj je novi život bio nepodnošljiv.
— Isprva sam pila svesno, da oteram bol... kasnije, nakon što sam dobila nove lekove i bolovi su bili blaži, nastavila sam da pijem previše... To nije škodilo mom poslu, ali je oštetilo mene lično — priznala je Ketlin.
U jednom trenutku pila je toliko da su je svi izbegavali.
— Počele su da kolaju glasine da pijem previše. Pustila sam druge da misle šta god žele o mom ponašanju i fizičkim promenama. Ljudi su verovali da sam postala teška alkoholičarka. Nisam mogla javno da se borim s njima i verovala sam da je gore ako misle da imam tešku bolest. Zaposlili bi me ako misle da sam pijana jer razumeju alkoholizam, ali neće mi dati posao ako imam misterioznu i strašnu bolest koju ne shvataju. Moj agent Džej i ja smo imali osećaj da je najvažnije da sakrijemo moj reumatoidni artritis od svih — istakla je Ketlin Tarner.
Od glavne zvezde svakog ostvarenja, glumica je postala neko sporedan, manje važan, a sve više je radila u niskobudžetnim produkcijama i "pozajmljivala glas" u animiranim filmovima.
Dno je konačno dotakla 2002. godine, kada je shvatila da će njen život nepovratno biti uništen ukoliko se ne prijavi na rehabilitaciju.
Tokom braka sa Džejem Vajsom dobila je ćerku Rejčel, a sa suprugom je i nakon rastanka posle 20 godina braka ostala u dobrim odnosima, pa ga i danas naziva svojim najboljim prijateljem.
Ketlin je uspešno pobedila zavisnost, a počela je i bez dlake na jeziku da priča o zdravstvenom stanju s kojim se suočavaju ljudi širom sveta. Ona i dalje ne odustaje od svog poziva, a odnedavno je gledamo u serijama "Dolly Parton's Heartstrings" i "The Kominsky Method".