icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

bio je sve suprotno

Zlostavljan, osuđivan, elektrošokovima "lečio" homoseksualnost: Bolna priča glumca čije je lice asocijacija na reč PSIHO

Podeli:

Iako je odigrao jedan od najjezivijih likova u istoriji filma, glumac je bio nežna i napaćena duša, istinski džentlmen i čovek koji je zbog nerazumevanja društva skrivao ko je i, štaviše, pokušavao da "izleči" pravog sebe

foto: Shamley Productions / AFP / Profimedia
foto: Shamley Productions / AFP / Profimedia

Glumac Entoni Perkins i njegov podao pogled na naizgled nežnom dečačkom licu danas su prva asocijacija na reč "psiho" — toliko je on briljirao u ulozi Normana Bejtsa u istoimenom filmu Alfreda Hičkoka iz 1960. godine.


Ipak, ovo je bila samo jedna od njegovih brojnih uloga i tek delić bogatog i nesvakidašnjeg života.


Entoni Perkins rođen je u Njujorku 4. aprila 1932. godine, kao sin glumca Osguda Perkinsa i Dženet Eselstin. U pitanju je ugledna porodica koja potiče od evropskih doseljenika koji su Ameriku stigli na čuvenom "Mejflaueru".

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Fotogramas (@fotogramas_es)


Entoni je odrastao uglavnom bez oca, koji je bio zauzet brojnim poslovnim projektima, pa nije imao mnogo uspomena na druženje s njim. Najviše vremena provodio je s francuskom dadiljom Žen, zbog čega je paralelno sa svojim maternjim engleskim učio i francuski jezik. Kako je kasnije pričao, oko njega su uglavnom bile žene i imao je snažnu vezu s njima.


Bio sam nenormalno vezan sa majku — rekao je u intervjuu za People 1983. godine. — Kad god bi joj se tata približio, bio sam ljubomoran. To je bio izražen oblik Edipovog kompleksa, voleo sam ga, ali sam želeo i da umre da bih imao majku samo za sebe.

 

Takođe, Entoni nikad nije krio da se osećao izneverenim jer ih je otac zapostavljao zbog svog elitnog društva.


Dok je on još bio dečak, Entonijev otac je preminuo od srčanog udara nakon jedne uspešne pozorišne premijere, a on je kasnije krivio sebe jer je verovao da je svojim bizarnim mislima prizvao ovu smrt.

 


Vrlo mlad, Entoni je rešio da pođe očevim stopama, a počeo je uz veliki uspeh, u filmu "Glumica" Džordža Kukora 1953. godine. Tri godine kasnije Perkins je oduševio publiku ulogom u filmu "Prijateljsko uveravanje", za koju je nominovan za Oskara. Brzo i lako postao je seks simbol i idol tinejdžera, a njegov izgled oduzimao je dah koliko i njegov talenat.


On je najinteligentniji i najlepši glumac s kojim sam igrala. Neverovatno je velikodušan, zgodan, pravi džentlmen — ispričala je grčka glumica Melina Merkuri jednom prilikom.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @la_ventana_indiscreta


Kruna njegove karijere bio je "Psiho", koji je ipak, na neki način, bio i kraj Entonijevog eksperimentisanja. Nakon što je pokazao sav raskoš svog dara, Perkinsa su uglavnom pozivali na kastine za likove manijaka, ubica, psihopata i sociopata. Budući da se nije mirio s tim, glumac je sve češće prihvatao pozive iz Evrope i prihvatao filmove manjeg budžeta, a počeo je da se bavi i pisanjem scenarija i režijom.


Kako je i sam često pričao, mlad je primetio da je prilično stidljiv kada se nađe u društvu, naročito ako su prisutne žene. Kasniji biografi Entonije Perkinsa tvrdili su da je do kasnih tridesetih sve romantične odnose imao isključivo s muškarcima, a povezivan je s Rokom Hadsonom, Tabom Hanterom, Rudolfovom Nurejevim i Stivenom Sondhajmom. Navodno je prvi put doživeo seksualno iskustvo sa ženom tek 1971. godine, kada je imao 39 godina, s glumicom Viktorijom Principal, tokom snimanja filma "Sudija za vešanje".

 

Glasine o seksualnoj orijentaciji pratile su Perkinsa od početka karijere, kada je debitovao na brodvejskoj sceni u ulozi gej mladića. Navodno je zbog svojih veza jedini izbegao masovno izbacivanje homoseksualaca s Rolins koledža na Floridi.


Patio je zbog tajne koju je krio celog života, pa se podvrgao terapiji čiji je cilj bio da ga "izleči od homoseksualnosti". Posećivao je psihološkinju Mildred Njuman, za koju su pričali da je "toliko neetična da je opasna za čovečanstvo".

 

 

Njegov tadašnji dečko Glover Dejl i Entoni verovali su da njihova homoseksualnost ometa njihovu sreću i želeli da započnu novi život, sa ženama. Kako je jedan prijatelj u dokumentarcu o Perkinsu snimanom godinama nakon njegove smrti istakao, priznao mu je da je na terapiju krenuo jer "jednostavno više nije želeo" da bude gej.


U jednom intervjuu prisetio se i traumatičnih iskustava s majkom, koja ga je, navodno, seksualno zlostavljala.


Stalno me je dodirivala i milovala. Ne shvatajući kakav je to efekat izazivalo, celog me je dodirivala, čak je mazila unutrašnju stranu mojih butina sve do međunožja — reklao je i dodao da se to nastavilo i kad je odrastao.

 

Navodno u jednom momentu života Entoni više nije mogao "ni da pogleda lepu ženu", ali njegovi prijatelji i kolege tvrde da su više puta videli kako zagleda žene na ulici.


Njegova terapija "preobraćenja" bila je surova, a u jednom trenutku glumac se podrgao čak i elektrošokovima. Posle toga je, iako je do tada bio vrlo mladolik, gotovo preko noći počeo da dobija sede vlasi i prve bore, počeo je da muca i nekad čak imao poteškoće s hodanjem.


Nije poznato kada je tačno i gde upoznao fotografkinju Berintiju Beri Berenson, a spekulisalo se da je do toga došlo na žurki na Menhetnu. Jedino sigurno jeste da su se prvi put sreli 1972. godine i da su ubrzo postali nerazdvojni, iako je ona bila vezena za Ričarda Bernsajna. Ubrzo su uplovili i u ljubavnu vezu, a a Beri je zatrudnela.

 


Venčali su se sledeće godine, kada je Entoni imao 41 godinu, a Beri 25, a zajedno su dobili dvojicu sinova: Oza Perkinsa, koji je postao režiser, i Elvisa Perkinsa, koji se kasnije ostvario kao muzičar.


Entonijevi prijatelji bili su iznenađeni ovim brakom i nisu očekivali da potraje.


On je bio vrlo gej, potpuno gej — rekla je glumica Venecija Stivenson, a čak je i Entonijeva supruga Beri bila pomalo rezervisana.


Ljudi su nas gledali i pitali: "Koga zezate? Ovo neće funkcionisati". Ja sam bila toliko naivna da nisam razumela o čemu pričaju. On mi je rekao da je gej, ali to nisam ni registrovala. Bila sam potpuno zaštićena — prisetila se Beri.

 

Uprkos svemu, glumac i fotografkinja ostali su zajedno do kraja Entonijevog života


Dok je snimao film "Psiho IV: Početak", Perkins je išao na lečenje facijalne paralize, kada je medicinska sestra krišom uzela uzorak njegove krvi i odnela ga na testiranje na HIV virus. Rezutat je bio pozitivan, a sestra ga je podelila s tabloidom The National Enquirer, nakon čega su naslovne strane bile preplavljene vešću da Entoni Perkins ima AIDS.


Ispostavilo se da je glumac dve godine krio da je pozitivan na HIV i da se u različitim ustanovama lečio pod pseudonimima. Njegova porodica se za to vreme redovno testirala i svi su bili negativni.

 


Tek nekoliko nedelja pre smrti 1992. godine, Entoni je potvrdio glasine. Preminuo je 12. septembra, od posledica upale pluća povezane s AIDS-om. Nikada nije otkrio zna li kako se zarazio.


U izjavi koju je pripremio ranije napisao je:


Naučio sam više o ljubavi, nesebičnosti i ljudskom razumevanju od ljudi koje sam upoznao u svetu AIDS-a nego u glodarskom i kompetitivnom svetu u kom sam proveo ceo svoj život.


Na urni u kojoj se nalazi Perkinsov pepeo danas stoje ispisane reči "Ne ograđuj me", a ona je položena na oltaru baklona njegove vile u Holivudu.

 

 

Inicijalizacija u toku...