Sve svoje snove pretvorila je u stvarnost: Zavirite u dom Verice Rakočević i Veljka Kuzmanovića

Odmah nakon venčanja naša čuvena kreatorka i njen suprug izabrali su život podno Avale, gde su svaki kutak u domu i dvorištu podredili svojim stvaralačkim navikama.

 

Odmah nakon venčanja naša čuvena kreatorka i njen suprug izabrali su život podno Avale, gde su svaki kutak u domu i dvorištu podredili svojim stvaralačkim navikama.

 

 

Bez obzira na godišnje doba, na to da li je napolju sve zavejano ili pak greje sunce, kreatorka Verica Rakočević svoju selidbu u dom na Avali smatra najboljom odlukom koju je ikad donela kad je reč o mestu stanovanja.

Dodir s prirodom smatra najboljim lekom, koji je oporavlja od svih problema jednako kao i njenog supruga, kompozitora Veljka Kuzmančevića, s kojim se u ovu kuću uselila neposredno nakon njihovog venčanja u septembru 2013. godine.

 

 

Od 1983. godine živela sam u stanu kod Skupštine, u srcu naše prestonice, i osećala sam potrebu da odem u prirodu. Ukazala mi se prilika da dođem do ove kuće i bez razmišljala sam je jednog dana kupila. Trebalo je pet godina da se srede i dvorište i okućnica, ali sada mogu da kažem kako je ovo moja oaza mira i pravi raj - počinje priču kreatorka, koja se nijednog trenutka nije pokajala zbog odlaska iz centra Beograda.

 

- Isplatilo se, apsolutno, jer nisam postigla samo beg od gužve. To ne mogu da shvate oni koji se bave banalnim stvarima i trkom za nekim glupostima. Retko ko je u situaciji da ispuni sebi želju za mirnijim životom. Prosto, priroda leči čoveka. Leti često bosa hodam po travi i smatram da ona izvuče sav stres koji u toku dana nakupim u gradu. U centru i dalje imam stan i tu ponekad prenoćim kad imam mnogo posla, ali bukvalno se razbolim ako moram u njemu da spojim dva, tri dana - otkriva Verica, koja je kao ranoranilac pravi svedok najlepših trenutaka u kojima se priroda budi.

 

- Ujutro dok Veljko spava, ja ispešačim četiri, pet kilometara kroz šumu, a potom se vratim na terasu. Tog dana ništa ne može da me iznervira. Uveče, nema ništa lepše nego kad zaspite s "muzikom" zrikavaca. Čim dođe proleće, počnem da kopam po bašti i sadim cveće. Kad sam prošlog leta rekla komšinici da sam za jedan dan posadila 200 biljaka, nije mi verovala. I stalno se rađaju neke nove biljke, i nastaju neka nova sećanja u ovom našem dvorištu. Kad smo se doselili, novinarka Snežana Dakić poklonila nam je jedan borić, a ljudi sa jedne televizije šljivu. Posadila sam sedam stabala s leve strane dvorišta i svako drvo ima svoje ime, odnosno ime nekoga iz moje porodice - opisuje kreatorka.

 

Njena ljubav prema prirodi svakim danom postaje sve snažnija pa je navodi na nova maštanja u vezi s domom.

 

Bez obzira na to što je naša kuća van grada, pre neki dan sam pomislila kako bih je zamenila nekom koja se nalazi dublje u šumi, da oko mene bude samo drveće i ništa drugo. Inače, život na Avali jednako je lep i zimi i leti. Zima u gradu nikad ne može da bude tako bajkovita kao ovde kod nas, gde je trenutno sneg do kolena - ističe Verica, naglašavajući da je privilegija života u podnožju beogradske planine to što je van grada, a istovremeno i blizu centra.

 

 

 Leti na posao odlazimo motorom i treba nam 15 minuta do Banjice, a kad idemo kolima, na Slaviji smo auto-putem za 17, odakle do ateljea nam treba 40 minuta, pa vi procenite. Da zbog profesije ne moram svaki dan da budem u gradu, kupila bih 10 hektara zemlje i otišla u srce Šumadije, gde bih živela u divljini. Međutim, svoj posao najviše volim i ne mogu da živim bez njega, a on zahteva moju svakodnevnu prisutnost u gradu - priča Verica, opisujući kako najčešće njen suprug i ona koriste kuću.

Jedan njen deo koristimo maltene samo za spavanje iako ima drugu namenu. Zimi smo u dnevnom boravku, a leti na terasi. Vikende uvek provodimo na Avali, ne dolazimo do grada. Najlepše mi je kad mi mlađa ćerka Milena dođe u goste iz Njujorka i direktno sa aerodroma legne na ovu našu terasu, a onda tu i zaspi. Izleči se od svega. Prosto, otkad živimo u prirodi, smešno nam je da razmišljamo o luksuzu, iako ja volim lepo uređen prostor i trudim se da ga stalno oplemenjujem. Najveću luksuz nam je to što udišemo svež vazduh. Sve drugo je manje važno - kaže modna dizajnerka i dodaje:

 

- Dok ja uživam u bašti, Veljko uglavnom gleda filmove i njegovo kretanje je od četvoroseda do kuhinje i toaleta, a onda se uveče popne na sprat u spavaću sobu. Sve dok ga ne uhvati ludilo da čačka oko motora u garaži, gde ponekad provede i ceo dan. Motor je, pored muzike, njegova opsesija. Inače, kad stvaramo svoja dela, volimo da smo zajedno. Veljko ima svoju klavijaturu i slušalice, a ja svoje crteže i olovku. Nekad pristavimo kotlić, pa dok se ručak krčka, stvaramo. Vodimo potpuno drugačiji život od mnogih na javnoj sceni. Družimo se s komšijama na Avali, vozimo se motorom, letujemo kamperom - ističe Verica, kojoj je život u prirodi doneo još jednu pogodnost.

- Na Veljkovu inicijativu već dve godine koristimo samo mast od mangulice. Od meštana kupujemo sve domaće namirnice, jaja, meso, brašno, a dosta toga nabavljamo i od moje starije ćerke Elene, koja ima farmu na Kosmaju. Od kada se tako hranim, holesterol mi je sa osam došao na šest. Velike su prednosti života van grada, ali za to su potrebni i uslovi - zaključuje Verica.

 

Magazin Glossy - svake srede uz dnevni list Kurir!