Pošto tokom dana mnogo vremena provode zajedno, čuveni roker i njegova supruga najviše vole da su u stanu koji su iznajmili na Karaburmi, a u kojem su svaki kutak podredili ličnom uživanju...
- Lečio sam se 2006. godine na klinici kao periodični alkoholičar, što znači da nisam pio svaki dan, nisam fizički bio vezan za piće. Volim to ludilo i pijem kad odlučim da hoću da pijem. Onda ima sindrom te prve čaše. To je problem kod mene. Kad uzmem jednu, bog ne može da me zaustavi. O tome sam učio na klinici. Čak kad mi je direktor rekao: "Miliću, sad kad se izlečiš ti ćeš kao i svi normalni ljudi moći da popiješ nekoliko pića", odgovorio sam da je to nemoguće jer znam kakav sam. Nisam bio kao narkoman koji se skida s kokaina, da imam bolove. Kad si mamuran, zakuneš se u rođeno dete da nećeš više da piješ, ali pogaziš reč posle sedam dana. Onda sam otišao sam u bolnicu.
-Nisam pio do 2010. godine, kad sam se ponovo odao alkoholu. To više nije bilo danas pijem, sutra ne. Konstantno sam se opijao, ne trezneći se. Super je bilo dok sam imao neku meru u piću, ali kad sam došao do kliničke smrti, onda mi je sve preselo. Jednom sam bio toliko pijan da su me klinci našli na ulici i zvali Hitnu da me vozi na VMA. Tamo su mi rekli - da sam tri minuta kasnije došao, umro bih. Kad sam se probudio, osećao sam se kao u ratu, gledao da li su mi ruke i noge na mestu. Ipak, ni to nije bilo presudno da ostavim alkohol - opisuje Vukašinović, koji se suočio s problemom onog trenutka kad je umalo ostao bez supruge.
Ljudi su ga snimali pijanog. Tada on nije bio on. Prekidao mi je vezu i nije mi se javljao na telefon. Prešla sam preko toga, ali malo je falilo da drugi put zauvek presečem i ostavim ga. Jednom se odvalio od alkohola na žurki i napravio skandal da me je bilo sramota. Ujutru sam spakovala kofere i krenula da ga napustim, a on me je zaustavljao. Rekla sam mu da neću reči, već dela. Od tog dana, kap alkohola nije okusio - završava Suzana.