Ljubav prema supruzi Mariji pevača je vratila na Novi Beograd, a danas u njihovom domu glavnu reč, pored njihove mezimice Dorotee, vodi Marijina ćerka iz prvog braka Sofija, a srećnoj porodici kroz nekoliko meseci pridružiće se još jedan član.
Pevač Marko Bulat preselio se pre nepune četiri godine s Vidikovca, gde je proveo detinjstvo i momačke dane, na Novi Beograd. Ovu odluku doneo je kako bi sa suprugom Marijom i njenom ćerkom iz prvog braka Sofijom (11) započeo zajednički život. Nakon višegodišnje borbe za potomstvo, pevač i njegova žena porodicu su proširili još jednom članom - ćerkicom Doroteom, koja je rođena u februaru prošle godine. Iako je devojčica na svet došla dva meseca pre termina, zbog čega je bila u inkubatoru, sada je odlično.
Bulatovi su po izlasku iz bolnice svoj dom preuredili i podredili mezimici, a svoju spavaću sobu pretvorili su u dečju, kako bi Dora, baš kao i Sofija, imala svoj mir. Sada, prva stvar na koju se naiđe po ulasku u stan porodice Bulat jeste pravilnik kako se treba ponašati zbog bebe.
- To je Sofija napisala kad je Dora stigla iz porodilišta. Moraju obavezno da se operu ruke pri ulasku, i naravno, bez konsultacija s nama, a prvenstveno sa njom, nema igranja s bebom niti ulaska u njenu sobu - kroz smeh priča Marko, a na našu konstataciju da je stan prostran i topao Bulatovi kažu da ipak nisu sasvim zadovoljni.
- Nedostaje nam 40 kvadrata. Stan ima tri sobe, ali u jednoj smo mi s Dorom, druga je Sofijino carstvo, a treća nam služi kao garderober - priča Marija, a Marko dodaje:
- Meni bi 300 kvadrata bilo odlično. Toliko stvari mi je ostalo u kući mojih roditelja. Mama mi je pre neki dan rekla da tamo imam 60 košulja i 50 "star vors" majica. Pola stvari mi je kod prijatelja. Imam i fliper "ratovi zvezda", on je kod druga. Jednostavno, nemamo gde da stavimo toliko stvari - priča pevač, inače veliki obožavalac čuvenog serijala "Ratovi zvezda".
S obzirom na to da mu je ikonopis hobi, odmah po ulasku u stan pevač nas je odveo do ikona koje je sam naslikao. Njima se molio kako za proširenje porodice, tako i za bebino zdravlje u njenim teškim danima po rođenju.
- Kad nam se Doka rodila, bila je mala mrva. Okačio sam kod ikona njenu narukvicu i broj iz porodilišta kao uspomenu na pobedu. Tu su i pločice koje sam doneo iz manastira iz Grčke, a kojima se molim da čuvaju moj dom. Ikonama sam se molio da nam podare potomstvo. Meni posebno draga ikona jeste moj master rad Miloša Obilića, ali nju još radim, ima nekih detalja, pa ću je ponosno okačiti na jedan od zidova. Taj rad sam slikao devet meseci, i to u trpezariji. Za to vreme nismo tamo jeli, već gde ko stigne - kaže Marko.
Nastavak na sledećoj strani...
